IZBOR

KAKO PROTIV VETRA

2006-09-25T13:57:00.000-07:00

Broj meteoropata u Evropi porastao je sa nekadašnjih 30 odsto u 1950. godini na sadašnjih 50 odsto, pri čemu su dame znatno osetljivije od muškaraka

Visoko u vazduhu, osam kilometara iznad Zemljinih polova ili 16 kilometara iznad ekvatora vreme se slabo menja, i što bi rekli piloti, tamo je poprilično dosadno. Na tim visinama nema poniranja niti zanošenja aviona, a putnici ne znaju šta je to muka u stomaku. Ali kad se avion spušta, postepeno se oseća vreme, koje je, u suštini, atmosfersko stanje u određenom mestu i u određenom periodu. Meteorološke opservatorije na Zemlji ili u atmosferi, mere, registruju i izveštavaju nas o vremenskim promenama, tako da dobijamo podatke na osnovu kojih se lako organizujemo u datom danu.

Zahvaljujući meteorolozima unapred znamo hoće li biti toplo ili hladno, šta će s neba padati i odakle će i kakav će vetar duvati. Pošto je odavno utvrđena veza između zdravstvenih problema i vremenske situacije, lakše se sprečavaju neke bolesti od koji se ne mora, ali se može izgubiti glava. Nazeb, kijavicu, grip i zapaljenje pluća savlađujemo bez teškoća, ali sa karcinomom kože, sa bolestima srca i zglobova stvari stoje malo drugačije. Danas je svakome jasno da sunce i ultraljubičasto zračenje (UQ) prouzrokuju rak kože, ali pre samo pedesetak godina o tome se malo znalo i govorilo, a u vremenskim izveštajima nikome nije padalo na pamet da izveštava o UQ-indeksima ili o zaštitnim kremama i najpovoljnijem faktoru zaštite za taj dan.

Meteorolozi, međutim, imaju konkurenciju. To su osobe koje predosećaju promene vremena. Moja tetka, koja je sticajem prilika lekar, mogla bi biti meteorolog jer bez greške predviđa promene vremena, a naročito nailazak kišnih dana. Za nju nije važno da li na nebu ima ili nema oblaka ili oblačaka, niti kolika je spoljašnja temperatura. Bez greške će predvideti kišu, dva dana unapred. Tajni nema: pre petnaestak godina, žureći negde, moja tetka se okliznula na ledu i slomila je levu nogu, nešto iznad gležnja. Posle višemesečnog lečenja i, srećom, izlečenja, godinama pati od bolova na mestu preloma, pred svaku kišu. Pošto bi se kiša ispadala, kao rukom bi odnela sve bolove. I tako, dobar deo života bez omaške predviđa promenu vremena. Ona je meteoropata.

Iako najveći broj lekara zna da vremenske okolnosti mogu izazvati pogoršanje već postojećih bolesti, poput srčane slabosti, ili astme, hipersenzitivnost na promenu klimatske situacije, meteoropatiju, ne smatraju bolešću. Razlog tome je brz gubitak svih simptoma “bolesti”, odmah po prestanku nepovoljnih vremenskih uslova. Međutim, mnogi medicinski specijalisti drugačije gledaju na simptome i znake koji su izazvani promenom vremena i ne izbegavaju upotrebu izraza “meteoropatija”, a konstituisali su i posebne medicinske centre za prevenciju i lečenje “bolesti od kojih se obično ne umire”. Uzorne institucije u Bazelu, Beču i Frajburgu, modeli su po kojima bi se po Evropskoj uniji i okolnim zemljama mogla razviti slična “outpatient“ služba.

Epidemiolog značajne svetske reputacije, dr Zoran Radovanović koji petnaestak godinama predaje na Kuvajtskom univerzitetu, prilikom povratka iz Pariza sa jednog stručnog sastanka na kome je bilo reči o uticaju klime na ljudsko zdravlje, izneo nam je podatak o povećanju broja meteoropata u Evropi: u 1950. bilo ih je 30 odsto dok se danas računa da ih ima oko 50 odsto, pri čemu su dame znatno osetljivije od muškaraca. Slična situacija je i u našoj sredini. Po statistici veoma gledanog “Vremenskog kanala” u Americi, broj ljudi osetljivih na promenu vremena nije manji od 70 odsto. Razlog povećanju broja meteoropata su globalne i velike klimatske promene, koje ne samo da deluju na nervni sistem, već i promenom kvaliteta vazduha u kome danas, više nego ikad, ima ugljen-dioksida, ugljen-monoksida i nevidljivih čestica iz automobilskih motora i industrijskih postrojenja. Sama činjenica da se kućna potrošnja energije gradskog stanovništva povećava u proseku za jedan odsto svake godine, uglavnom zbog češće upotrebe uređaja za klimatizaciju, govori mnogo. Evropsko udruženje za konzervaciju energije podnelo je prošle nedelje izveštaj u kome stoji da će emisija ugljen-dioksida iz domaćih erkondišna na našem kontinentu dostići 4,9 miliona tona po godini, već 2020. ovo će izazvati i opšte zagrevanje i zagađenje vazduha. Za petnaestak godina, očekuje se porast broja evropskih domaćinstava sa uređajima za klimatizaciju sa današnjih pet odsto na 16 odsto. U Americi, 70 odsto stanovništva uživa u klimatizaciji, ali zato imaju 70 odsto meteoropata.

Na kraju krajeva, pita se profesor Z. Radovanović, zar se u dnevnom govoru ne čuje svakog časa: “ubiće me vrućina”, “poludeću od ovog vetra”, “ugušiće me gasovi” i mnogo drugih govornih stereotipa koji pokazuju koliko vreme utiče na raspoloženje i efikasnost, ne samo ljudi, nego i svega živog na Zemlji. Mnoge životinje i biljke unapred osećaju promene vremena. Ptice nepogrešivo reaguju na pad barometarskog pritiska i ubrzavaju kljucanje i potragu za hranom. Mačke postaju nemirne, a mravi popravljaju i zatvaraju mravinjake.

Kad je već očigledno da sve živo reaguje na promene vremena, a neki ljudi bukvalno pate, nauka se našla u situaciji ili da prepozna “bolest” uslovljenu promenom vremena ili da sve te ljude, kad već ne može životinje, svrsta u hipohondre. Očigledno je da medicina ne objašnjava učinke kratkotrajnih i dugoročnih klimatskih promena, tako da je stvorena nova nauka pod nazivom biometeorologija. To je kombinacija više naučnih disciplina sa dominacijom meteorologije, biologije i kliničke medicine.

Zašto, u stvari, reagujemo na vreme i njegove promene? Izgleda da je naše odvajanje od prirode, kao i nov životni stil, uz uređaje za klimatizovanje prostorija, ovlaživače i grejače vazduha, sve zajedno doprinelo hipersenzitivnosti na uticaje okoline. Po svoj prilici, čula nam nisu više sposobna za izlaženje na kraj sa udarima izazvanim brzim promenama vremena. Dok je zdravlje perfektno, vremenski udari ostaju neprimećeni, ali čula oslabljenog ili ostarelog tela nisu u stanju da prihvate i obrade sve ono što na njih deluje. O svemu ovom naširoko piše Manfred Kaizer u svojoj knjizi “Kako vreme utiče na vaše zdravlje”, koja je u fazi prevođenja na srpski jezik.

Naše telo reaguje na klimatske promene, a da toga i ne moramo biti svesni. Profesor Z. Radovanović iznosi niz zanimljivih podataka o ponašanju spermatozoida pod uslovima naglih promena temperature: u slučajevima velikih vrućina, testisi se slabije hlade (priroda se postarala da oni zbog hlađenja vise spolja), tako da se siroti spermatozoidi deformišu, a njihov repić koji ih kao propeler gura napred, prema jajnoj ćeliji, postaje usporen; na vrhu spermatozoida gubi se akrozom koji pri dodiru sa jajnom ćelijom oslobađa jednu hemijsku supstancu za probijanje spoljašnjeg sloja jajašca i olakšava prodiranje spermatozoida u njegovu unutrašnjost. To je razlog pogoršanja vitalnosti i drugih kvaliteta spermatozoida u letnjim mesecima, kao i smanjenog broja začeća od šest do deset odsto, ukoliko su temperature za 10 stepeni više od prosečnih. Profesor u šali kaže da to može biti jedan od razloga što nerotkinjama nikad nisu preporučivana banjska i manastirska lečenja tokom vrelih letnjih meseci.

Bebe napravljene u proleće obično su teže i duže od letnjih beba, a njihov najveći mortalitet događa se za vreme letnjih toplotnih udara. Iz jedne statistike urađene pregledom austrijskih vojnika, ispostavilo se da su svi osamnaestogodišnji regruti rođeni tokom proleća, u proseku za šest milimetara viši od svojih vršnjaka rođenih u jesen. Stručnjaci spekulišu uticajem različitog broja sunčanih sati kojima su tokom trudnoće bile izložene majke dveju različitih grupa ispitivanih vojnika.

Barometarski pritisak, vlažnost vazduha i srčane bolesti stoje u tako čvrstoj vezi da u mnogim velikim centrima za kardiohirurgiju ima hirurga koji odustaju od izvođenja rizičnih poduhvata ukoliko tih dana preti nagla promena atmosferskih uslova. Ovo je naročito upadljivo u Švajcarskoj, jer tamošnji doktori dobro znaju za loše dejstvo alpskih vetrova: povećavaju broj saobraćajnih udesa, broj samoubistava i ubistava. Uzajamna veza vremena i nesrećnih događanja je očigledna, iako ne potpuno objašnjena.

Kad na Beograd udari košava i kad se vazduh naglo ohladi na prelasku iz jeseni u zimu, krvni pritisak raste za najmanje 10 odsto, a broj srčanih bolesti se povećava između 15 i 20 odsto, ističe profesor patologije i naš istaknuti stručnjak za promene na koronarnim krvnim sudovima, doktor Dragan Velimirović. On nam daje podatak da tokom zime umire za 50 odsto više bolesnika nego za vreme letnjih temperaturnih udara. Tokom naglo nastale hladnoće, koža postaje bleda jer se krvni sudovi sužavaju, a krv se prebacuje u unutrašnje vitalne organe. Da bi smanjili tako povišeni krvni pritisak, bubrezi ubrzavaju eliminaciju vode, ali smanjenjem opšte zapremine tečnosti povećava se koncentracija holesterola i trombocita (najvažniji krvni elementi za zgrušavanje krvi), a brzina cirkulacije usporena je zbog povećane viskoznosti krvi za najmanje 20 odsto, objašnjava dr D. Velimirović. On se poziva na jednu studiju svojih kolega iz Francuske u kojoj je pokazano da srčani i moždani udari nastaju najčešće petog dana od naglog pada temperature, ali i da osobe iz rizičnih grupa obično predosećaju vremensku promenu.

Telesna temperatura održava se stabilnom, bez obzira na vrućinu i uvek ostaje, približno, na 36,9 stepeni. Aklimatizovane osobe na Arktiku imaju, kaže profesor, samo 0,2 stepena nižu telesnu temperaturu od onih koji žive na ekvatoru. Ali, sve to važi za zdrave ljude. Adaptacioni mehanizmi srčanih bolesnika nisu dovoljni, tako da se zbog toga mogu dogoditi ozbiljni problemi prilikom promene vremena.

Nikakva tajna nije da se svačije raspoloženje poboljšava u vedrim i sunčanim danima bez vetra i sa stabilnom temperaturom, pa makar to bilo i za vreme ciče zime. Nervni sistem i njegovi receptori na površini kože po celom telu reaguju tako da bi fiziološki status tela ostao neizmenjen. Nema paćenika od migrene koji ne znaju da im vetar donosi glavobolju. Jedino što im možda nije poznato jeste mehanizam reakcije potkožnih krvnih sudova na slepoočnicama i na vratu ispod potiljka, koji se na toploti šire i istezanjem povećavaju svoj prečnik, dovodeći do glavobolje ili migrene (najčešće, jednostrana glavobolja). Potpuno obrnuto događa se posle hladnog vetra koji izaziva grč mišića i suženje krvnih sudova, što je takođe praćeno glavoboljom.

Ali, vreme ne utiče samo na raspoloženje, niti je glavobolja glavni problem. Mnogo godina unazad, psihijatri razbijaju glavu pokušavajući da pronađu razloge šizofreniji, najozbiljnijoj mentalnoj bolesti. Nedavno je Australijanac, doktor Yon Mekgrat, izneo teoriju koja bi mogla biti ključ rešenja: među 60 miliona šizofreničnih bolesnika širom sveta, bolest se pojavljivala za 10 odsto češće između februara i aprila, za razliku od ostalih meseci, dok se u Brazilu najveći broj budućih šizofreničnih bolesnika rađa tačno 90 dana po završetku kišne sezone. Doktor Mekgrat je ovo doveo u vezu sa nedostatkom sunčane svetlosti koja je neophodna za sintezu vitamina D, čiji nedostatak na eksperimentalnim životinjama dovodi do nekih simptoma sličnih šizofreniji. Ukoliko bi se ovo pokazalo tačnim, onda bi nedostatak vitamina D za šizofreniju bio ono što je nedostatak folne kiseline za spinu bifidu, odnosno urođeni rascep kičmenog stuba

Reumatizam i njegova uzajamna veza sa kišom i vlagom, tema je čestih razgovora naših starijih sugrađana. Nema reumatičara koji neće tačno predvideti nailazak vlažnog talasa. Razlog tome nije naročito komplikovan. Anatomski gledano, zglobovi su pokretni spojevi dveju ili više kostiju, zatvoreni su i zaštićeni sa unutrašnje strane finim i glatkim membranama, dok su spolja grublji i jači omotači, ojačani ligamentima. Međutim, u reumatičnih bolesnika oni su patološki izmenjeni zbog novostvorenih naslaga na okrajcima kostiju i zbog mnogo nenormalnih krvnih sudova koji su mlitavi i lako se prepunjavaju krvlju. Prilikom pada barometarskog pritiska, koji pod normalnim okolnostima deluje na celo telo, javlja se dekompresija, membrane u zglobu se olabavljuju, krvni sudovi se prepunjavaju, a patološki zadebljani okrajci kostiju otiču, što nadražuje nervne završetke i izaziva bol.

Sličan proces odigrava se i na patrljku odsečene noge ili ruke. Ožiljak u kome ima bezbroj nervnih završetaka, širi se prilikom pada barometarskog pritiska i gnječi nerve koji su tu slepo završeni. U mozgu postoji šema celog tela, koja se aktivira iritacijom nerava, tako da se javlja fantomski bol, recimo, palca, prsta ili bilo kog dela amputiranog uda. To nije mali i lak problem, a da je tako najbolje znaju bolesnici i lekari, jer ga još uvek nisu rešili.

Kad se govori o vremenu, ne može se zanemariti elektromagnetska radijacija koja je svuda oko nas, a koju ne možemo registrovati svojim čulima i privesti je svesti. Ukoliko ne prihvatimo nepotvrđene i, manje ili više, senzacionalističke izveštaje o štetnom dejstvu elektromagnetske radijacije mobilnih telefona na mozak, možemo se osloniti na eksperiment izveden na Univerzitetu u Gisenu (Nemačka) gde je 1999. dokazano da simulirani elektromagnetski talasi iz atmosfere dovode do promena moždane aktivnosti. To je bila i potvrda istinitosti čuvene probe Luiđija Galvanija (1737- 1798) koji je u kičmenu moždinu mrtve žabe stavio tanku bakarnu žicu, a zatim je drugi kraj žice izneo na balkon; kad se naoblačilo uz grmljavinu, žaba je počela da se mrda. To je bio očigledan dokaz uticaja atmosferskih prilika na biološka tkiva.

Svojevremeno je profesor na Medicinskom fakultetu Beogradu, neurohirurg dr Rade Repac, pokazivao svojim studentima i kolegama kako se specijalnom kamerom može prikazati oslobađanje elektromagnetskih polja oko glave i tela ljudi, tj. stvaranje aure različitih oblika i boja. Time je želeo da objasni mogućnost interferencije spoljašnje radijacije, ali i zašto spoljašnji vremenskih uslovi mogu uticati na raspoloženje. U suštini, radilo se o praktičnoj potvrdi Kirlijanovog (Semjon Kirlijan) fenomena Senj, slučajno otkrivenog 1939, a kasnije razrađenog od strane dr Konstantina Korotkova, aktuelnog frontmena u ovoj oblasti koji je 18. i 19. marta ove godine održao svoj redovni seminar u Montrou u Švajcarskoj.

Šta se može učiniti na smanjenju uticaja vremena i loše okoline na naše zdravlje? Jedan od poznatih stručnjaka za kućnu ventilaciju, Englez Teri Diks, proslavio se izjavivši da prvo treba izbaciti sve erkondišne i primeniti tradicionalne oblike zaštite od vrućine, a potom – kako se stručnjaci dogovore.

U Evropi je utvrđena sledeća lista simptoma koji su posledica senzitivnosti na vreme:

srčane smetnje i poremećaji cirkulacije

glavobolja i migrene

razdražljivost, agresivnost, strah, depresija, nemir, umor i pad koncentracije

reumatički bolovi

bolovi ožiljaka, preloma i osećaj fantomskog uda (iako je noga odsečena, oseća se, na primer, jak bol u palcu)

poremećaji spavanja

povraćanje

vrtoglavice

Medicinski stručnjaci savetuju:

što manje nameštaja i prostorijama za život

svakodnevni boravak napolju, bez obzira na vremenske uslove – najmanje jedan sat

obavezno tuširanje sa naizmeničnom upotrebom tople i hladne vode

Ne izgleda suviše komplikovano da se ne bi probalo.

Momčilo B. Đorđević

ZALIVANJE SRBIJE

2006-09-25T13:19:00.000-07:00

Da li je nemačko ratno vazduhoplovstvo odobreni prelet preko Srbije iskoristilo za izbacivanje štetnog otpada i zašto Ministarstvo zdravlja na tom prostoru sprovodi pojačanu kontrolu vode

Drugog juna ove godine, u tri i petnaest popodne, pilot JAT-ovog aviona na liniji Tivat – Beograd, prijavio je oblasnom centru kontrole letenja da na otprilike dvanaest nautičkih milja sa svoje desne strane, a na dvadeset milja od Valjeva, vidi drugi avion i da iz tog aviona ispada nešto nalik na veliku ledenu loptu. Odmah potom su i pilot i kopilot potvrdili i daljinu aviona od deset milja, zabeleženu i na instrumentu, i padanje nepoznate “lopte” od celih minut i trideset sekundi, pre no što je, doslovce, udarila u oblake nad Maljenom. Nepoznati avion je ubrzo prostom komunikacijom identifikovan kao avion nemačkog ratnog vazduhoplovstva na letu GAF 383/074, koji je tog dana poleteo iz Prištine prema Nemačkoj, noseći, prema deklaraciji, pored ljudstva i opasni materijal. Na pitanje kontrole letenja šta je to izbačeno iz aviona, potpukovnik Šref, vođa ovoga vazduhoplova, rekao je da njima nije poznato da se bilo šta desilo, da su im svi “parametri normalni”. I do dana današnjeg, niko još nije utvrdio šta se tačno dogodilo, još manje šta je izbačeno. A ništa se nije ni čulo o ovome. U svakom slučaju, Nemci su ubrzo porekli da se bilo šta desilo. S ruge strane, domaće institucije su, očito, suviše kasno odreagovale da bi se bilo šta otkrilo. Tako je ova priča dobila svoje dve strane: srpsku i nemačku.

“Svedoci ovog događaja su dvojica pilota JAT-a, nosioci ICAO međunarodnih licenci”, kaže za NIN Velibor Vukašinović, direktor sektora bezbednosti letenja u Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo. “Nakon Valjeva, avion je odleteo preko Bosne za Nemačku. Ne verujem da su na Maljenu zalivali travu i cveće”.

Ali, kako je do ovoga došlo?

U pitanju je jedan od dva preleta za koji je nemačka ambasada u Beogradu još 3. maja tražila preko Ministarstva spoljnih poslova dozvolu od našeg Direktorata civilnog vazduhoplovstva a ovaj je odobrio, zatraživši prethodno mišljenje pomenutog ministarstva kao i Ministarstva odbrane. Drugi let je trebalo da se izvrši devetog juna. Kako NIN saznaje, u zahtevu koji je ambasada dostavila MSP-u Srbije, stoji da se let izvodi na relaciji Priština – Landsberg, da će avion prevoziti više desetina kilograma oružja, municije, desetak kilograma zapaljivih aerosola, kompresovani nitrogen, kiseonik, boju, baterije, dijagnostičku robu i, konačno i najspornije, 0,04 kg “infektivne supstance”. Potpisnik zahteva je potvrdio da vođa vazduhoplova poznaje i Čikašku konvenciju (koja reguliše ponašanje vazduhoplova na tuđem nebu) i sve ostale međunarodne propise, pa i zakone zemlje domaćina. Iako Srbija već dugo nije prisutna na teritoriji svoje južne pokrajine, u itinererima većine onih koji su danas vlast na Kosmetu, Priština se još vodi kao tačka “7” srpske teritorije. Logično je, dakle, što su se obratili vlastima u Beogradu.

Neobična je, međutim, ruta kojom je avion išao.

“Avion je iz Prištine išao najpre ka Skoplju, zatim ka tromeđi Srbije, Bugarske i Makedonije, pa prema Blacu, i dalje sredinom poteza Kraljevo – Kragujevac do Maljena, Valjeva i Loznice”, kaže Vukašinović. Stvar je u tome da je ova ruta dva i po puta duža od one koja je sporazumom sa NATO-om o statusu njihovih snaga u prolasku kroz našu zemlju, potpisanim prošle godine. NATO ruta, koju koristi KFOR, jeste linija od Kosmeta do istočne Bosne preko teritorije Raške oblasti i severne Crne Gore. Ne liči na Nemce da troše gorivo na let duži za celih 360 nautičkih milja, no što je potrebno.

Ovo nije jedini takav let. Samo u periodu od 1. januara 2006. godine do 31. maja napravljeno je čak 142 takva preleta, sa potpuno istim sadržajem tovara, što se može zaključiti na osnovu zahteva za prelet koji su isti kao i onaj od 3. maja. Od tih 142, 134 preleta su išli navedenom rutom, a osam je od Blaca išlo prema severu Srbije i granici sa Mađarskom.

Elem, avion koji je leteo duplo duže no što mu je trebalo, nosio je, po deklaraciji, opasan teret. Inače, pomenuti C 160 može da nosi do 16 tona tereta, a da ispusti iz vazduha čak 8 tona! Kao što se vidi iz ranije priloženih listi tereta koje su davane uz zahtev, redovno se pojavljivala i tzv. “infektivna supstanca”. Šta je to tačno, odgovora za sada nema. Zasigurno je da nije u pitanju gorivo – kada gorivo curi, vidi se jasan, tanak mlaz.

S druge strane, Nemačka nastoji da opovrgne iskaz JAT-ovih pilota. To pokazuje i diplomatska nota našem Ministarstvu spoljnih poslova u kojem se čak ceo slučaj naziva – “navodnim incidentom”. Šta više, u noti se naglašava da je osoblje nemačkog aviona zapazilo drugi avion u vazduhu. To bi trebalo da bude ne tako diskretno prebacivanje moguće krivice na taj “drugi avion”. Jer, ono što Nemci nisu znali, jeste da je upravo taj drugi avion onaj isti onaj JAT-ov koji je i prijavio incident. Zapravo, u tom trenutku to su bila jedina dva aviona u vazdušnom prostoru zapadne Srbije.

Prema tvrdnjama nemačkog ministarstva spoljnih poslova, istraga je odmah pokrenuta i do sada ništa nije pronašla. Bar ne nešto neobično. U izjavi koju je komanda Luftvafea poslala NIN-u, stoji već nešto detaljnije objašnjenje. Te gde je išao avion, te opis događaja i kako je pilot proverio na licu mesta ima li nečega neobičnog, te kuda je posle leta otišao avion.

“Drugog juna 2006. godine, nemački transportni avion (tip Transal C-160) bio je u misiji iz Prištine ka Nemačkoj (Landsberg i Vunstorf) sa zadatkom da preveze vojno osoblje, svoje osoblje i vojnu opremu. Let je bio u rutinskoj misiji KFOR-a za zamenu osoblja.

Prema međunarodnim pravilima, diplomatske dozvole su bile zatražene i odobrene su od odgovarajućih službi. Dodatno je izdata dozvola za prevoz opasnog tereta. U vezi sa ovim letom, prevoza opasnih materija i rizičnog tereta zapravo nije ni bilo. Tokom leta, još u okviru teritorije nad kojom Srbija ima suverenitet, posada je bila obaveštena od odgovarajuće kontrole letenja da je posada drugog vazduhoplova koji je leteo u blizini da je uočila delić (česticu) koji se oslobodio (otpao) i odleteo od “Transala”. Inspekcija koja je odmah preduzeta na palubi “Transala” nije otkrila bilo kakva oštećenja ili upadljivosti pa je stoga vođa leta odlučio da nastavi sa misijom i sleti bezbedno u nemačku vazduhoplovnu bazu Landsberg, gde su stručnjaci ponovo pregledali vazduhoplov. Po okončanju istrage koja nije dala nikakve rezultate, vazduhoplovu je bilo odobreno premeštanje u nemačku avio-bazu Vunstorf gde je bezbedno okončao svoju misiju.

Nemačko ratno vazduhoplovstvo nema objašnjenje za to šta je zapravo videla posada drugog aviona. Nemački vojni avioni se stalno proveravaju i održavaju. Svi domaći i međunarodni propisi o bezbednosti letenja, i procedure, se u potpunosti poštuju.”

Luftvafe nije odgovorila šta se podrazumeva pod “infektivnim supsatncama” (infectious substance) niti zbog čega je korišćen taj čudni koridor za let preko Srbije.

Za neke detalje ovog slučaja moguće je pronaći i relativno logično objašnjenje. Na primer, moguće je da je KFOR, da bi pojednostavio stvar, tražio odobrenje za određeni sadržaj u avionu, ali da to ne znači da je svaki put letelica bila i napunjena svim stvarima sa liste. Ipak, zanimljivo može biti i to da je nemačka strana, nakon što je incident prijavljen, za avgust mesec zatražila samo dva preleta, i to upravo NATO-rutom, dakle onom kraćom, preko severa Kosova i Sanyaka. Tako i za septembar.

Šta je dakle palo na maljenske oblake nije poznato. Na Kosmetu posao izmeštanja otpada svake vrste rade mnogobrojne firme. Međunarodna zajednica je od početka misije u pokrajini bila i te kako zainteresovana da reši problem opasnih materija.

Naravno, sve ovo i dalje ne znači i da se sa sigurnošću može reći da je nešto stvarno opasno i izbačeno iz nemačkog transportnog aviona. Ipak, u najmanju ruku, izbacivanje tereta iz aviona bez najave znači kršenje Čikaške konvencije i moguće je da se Nemci zbog celog slučaja ne osećaju najlagodnije. Ipak, pitanje je kako će se čitav slučaj završiti i hoće li biti ikakvih posledica po bilo koga. Jer, iako je kontrola letenja odmah prijavila događaj Ministarstvu spoljnih poslova, MUP-u i Direktoratu civilnog vazduhoplovstva, nije poznato da je ijedna naša institucija reagovala, sve dok to nije pokrenuo sam Direktorat. Bilo bi, inače, prirodno očekivati da će odmah neke ekipe izaći na teren, pročešljati barem Maljen. Međutim, prava reakcija države je izostala sve do 14. juna, kada je Direktorat za civilno vazduhoplovstvo sazvao sastanak na ovu temu, kome su pored predstavnika MSP-a, MUP-a, bili i predstavnici Ministarstava nauke i ekologije, odbrane, zdravlja i nadležnih uprava. Ministarstvo spoljnih poslova je odmah potom reagovalo. Nedelju dana kasnije, nemačke kolege su im odgovorile pomenutom notom. I, nikakve istrage naših organa nije bilo, osim što je Ministarstvo zdravlja pojačalo nadzor vode na ovom prostoru.

Nikakvu istragu nije sprovela ni Uprava za zaštitu životne sredine Srbije, koja je deo Ministarstva za nauku i ekologiju. I oni su za događaj saznali tel 16. juna, na pomenutom sastanku. Štaviše, Miroslav Nikčević, direktor ove Uprave, kaže i da Uprava nije bila uključena u bilo kakvu istragu te da je “rasvetljavanje i rešavanje ovog događaja u nadležnosti ugih državnih organa”.

Sa zakašnjenjem od dve nedelje, istraživati detalje incidenta, možda je bilo i izlišno. Kada nešto udari u oblake, to je isto kao da je tresnulo o beton – rasprši se. Jedino što se dve nedelje nakon samog događaja moglo učiniti je da se proveri kuda su ti isti oblaci potom otišli i istresli svoj sadržaj.

Milena Miletić

ČIJI ĆE BITI SRPSKI JEZIK

2006-06-11T03:56:00.001-07:00

Povodom tvrdnji akademika Dragoslava Mihailovića da SANU radi protiv Srba

Za razliku od laičke javnosti, pojedini akademici koji su aplauzom ispratili govor Dragoslava Mihailovića na Godišnjoj skupštini Srpske akademije nauka i umetnosti, istovremeno objavljen u nedeljniku NIN pod naslovom "SANU protiv Srba", svakako su dobro razumeli smisao optužbi upućenih Odeljenju jezika i književnosti. "Tajni rat protiv Srbije" u kom, u ime SANU, glavnu reč vodi četvoro prozvanih akademika, indikovan je naknadnim otkrićem da lingvisti sa ovog Odeljenja SANU i danas smatraju da srodni standardi na teritoriji bivše Jugoslavije pripadaju istom lingvističkom sistemu, zvanom srpskohrvatski. Instinktivno, među njih su svrstani i zagovornici nedavno poražene unionističke opcije crnogorskog referenduma, članovi "Dvorskog saveta dinastije Karađorđevića, koja je po tradiciji projugoslovenska". Vreme će pokazati da li će, osim sporadičnog tapšanja, najnovija naučno-politička bastardizacija naići i na razumevanje nervozne političke elite u Srbiji, baštinika permanentne nacionalne krize.

Sporadični aplauzi: Dragoslav Mihailović

Sami lingvisti, međutim, nisu skloni da komentarišu istupanje akademika Mihailovića. Obojen neprimereno besnim tonom, Mihailovićev govor nosi poruku koja se graniči sa rasizmom. Ali, kad je reč o struci, ovaj istup ima otprilike istu "naučnu" težinu kakvu je svojevremeno nosio proglas "Slovo o srpskom jeziku", objavljen sredinom 1998. u "Politici", kao "Jezičko zakonopravilo srpskoga naroda" i konačno rešenje svih ovdašnjih lingvističkih problema - jedna od kraćih sramnih epizoda iz nedavne prošlosti, sa uobičajeno dugoročnim posledicama po društvo.

MENTALITET SAMODOVOLJNOSTI

- Izjave akademika Mihailovića teško je ozbiljno shvatiti, kaže u razgovoru za Danas akademik dr Ivan Klajn. - U svojoj besedi, on je za "tajni rat protiv Srbije" optužio s jedne strane kralja Aleksandra, Jovana Cvijića i Aleksandra Belića, s druge strane Bećkovića, Palavestru, Stipčevića i Milku Ivić. Nikoga nije pohvalio, nikoga ne ističe kao uzor, osim što kaže da je "Srbe na Balkanskom poluostrvu pre svega očuvao srbijanski opanak sa kljuncima, koliko god on nekima izgledao blatnjav i smrdljiv". Sve to u govoru čija su tema srpska lingvistika i srpska akademija nauka. Dokazivati da budućnost srpske, ni ma koje druge, nauke nije u blatnjavom opanku - bilo bi suvišno trošenje reči, kaže profesor Ivan Klajn.

Sukob između umerenih i "neumerenih" nacionalista oko jezika i jezičkog standarda, otvoren je pomenutim "Slovom", kada je grupa okupljena oko bivšeg dekana Filološkog fakulteta Radmila Marojevića - u stručnim krugovima poznatog i po pokušaju vraćanja tri crkvenoslovenska slova koje je iz srpske ćirilice isključio Vuk Karadžić - krenula u napad na Odbor za standardizaciju jezika SANU, pre svega na akademike i lingviste svetskog glasa Pavla i Milku Ivić. - Reč je o borbi za uticaj, prestiž i mesto u nauci i obrazovnom sistemu, a time i za materijalne resurse koji će neminovno morati da budu stavljeni na raspolaganje kada najzad bude počelo ozbiljno sređivanje srpskog standardnog jezika, ističe dr Ljubiša Rajić, profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu. - Otkud tu Dragoslav Mihailović ne znam, ali je činjenica da samozadovoljna i samodovoljna srbijanska srednja klasa, često loše obrazovana čak i kada ima zavidne titule, oštro reaguje kada je izložena konkurenciji, zahteva da se zatvorimo u sopstvene okvire i dosledno smatra Srbiju državom srpskog naroda, a ne njenih građana. Ona to čini još negde od 1870-ih godina, a ta njena reakcija samo je produžetak prethodnog seljačkog mentaliteta samodovoljnosti i nepoverenja prema svemu što je strano, o čemu je pisao još Vuk Karadžić. Poslednjih dve-tri godine ona ide i dalje, jer svoje nepoverenje prenosi i na Srbe iz drugih krajeva. Zašto je to tako, predstavlja već širi sociološki i politikološki problem, kaže profesor Rajić.

Nepismeni na ćirilici
Jezik jeste veoma važan deo i ličnog i grupnog identiteta, pa je u svim bivšim republikama naziv i opis srpskohrvatskog jezika trebalo da posluže u tvorbi nacionalnog identiteta i države. Zato je, da pojednostavim, vlastima bilo prilično svejedno da li su stanovnici pismeni ili nepismeni, obrazovani ili neobrazovani, glavno je da su nepismeni i neobrazovani na ćirilici, ekavskom i srpskom, odnosno latinici, ijekavskom i hrvatskom. To važi i za bošnjački i crnogorski. Mnogi lingvisti su se uključili u to trudeći se da označe nacionalne granice potenciranjem inače minimalnih i uglavnom zanemarljivih razlika u gramatici, fondu reči i pravopisnim rešenjima ili čistim izmišljanjem razlika, ukazuje profesor Ljubiša Rajić.

Prema njegovim rečima, kvazinauka je isporučila sve što je bilo potrebno da se opravda sukob oko preraspodele političke i ekonomske moći u prethodnoj deceniji, a zauzvrat je podobnim i poslušnim naučnicima dat njihov deo u raspodeli ratnog plena.

RASRBLJENI BEOGRAD

- Ono zbog čega studenti padaju na ispitu, jer se smatra elementarnim neznanjem, u javnosti se predstavlja kao vrhunska nauka i istina: srpski jezik kao osnova nacionalnog identiteta, kao sublimirani duh naroda i najbogatiji jezik na kome se bolje nego na bilo kom drugom mogu izraziti misli, srpski jezik kao najstariji jezik i ćirilica kao najsavršenije pismo na svetu, pa tvrdnje da srpski jezik propada jer su se izgubile dužine i jer u njemu dominira rasrbljena beogradska sredina i niz drugih gluposti, upozorava profesor Rajić. - S ratom, te iseljavanjem i proterivanjem stanovništva polako se stvara situacija u kojoj se granice standardnog jezika počinju poklapati sa nacionalnim i, što je važnije, državnim granicama. U Srbiji postoji jaka želja u nacionalističkim krugovima da se zatvorimo u sopstvene granice, da nam, uz pravoslavlje, standardni srpski jezik pisan ćirilicom postane ključ nacionalnog identiteta, a da se tome podrede i oni koji nisu Srbi ili nisu vernici ili ne žele da svoj identitet svode na takve primitivne oznake, ali jesu državljani Republike Srbije. Istovremeno se na drugim stranama teži tome da se identitet oblikuje preko latinice.

- Jezik se zaista vrlo često zloupotrebljava u političke, tačnije nacionalističke svrhe, kaže akademik Ivan Klajn. - Budući da "oni drugi" izgledaju isto kao i mi, da im ne piše na čelu koje su narodnosti, osećaj "tuđeg" najlakše je stvoriti na osnovu njihovog govora. Primere za to daje nam i etimologija: naši davni preci nazvali su Germane Nemcima, tj. nemim, nemuštim ljudima, zato što nisu govorili slovenski kao oni. Identifikacija jezika s nacijom je spontana i univerzalna pojava širom sveta, ali ipak nema naučnu osnovu. To nam potvrđuju primeri jezika koji su podjednako "maternji" za pripadnike četiri ili pet različitih naroda (francuski, engleski), ili i za dvadesetak naroda, kao u slučaju španskog.

"Otkriće" da su na lingvističkoj ravni "hrvatski, srpski, bosanski, pa i crnogorski jezik različiti varijeteti, ali istoga jezika" nedavno je priređeno i hrvatskoj javnosti, istupanjem jednog od vodećih zagrebačkih lingvista, dr Ive Pranjkovića. - To je činjenica koju svi znamo, napominje Klajn. - Kao što je još pre pet godina napisao Ranko Bugarski, "srpskohrvatski predstavlja jedan globalan lingvistički sistem čiji sociolingvistički podsistemi politički funkcionišu kao odeliti standardni jezici pod jednočlanim nacionalno-teritorijalnim imenima u novim državama na teritoriji toga jezika". Ili, ako vam ta definicija zvuči suviše stručno, Bugarski daje i njenu uprošćenu verziju: "jedan ‘lingvistički jezik’ u obličju triju ‘političkih jezika’".

DIJALEKATSKE MANJINE

Poslednji pokušaj politizacije lingvistike, međutim, u znatnoj meri je usmeren na dijalekte standardnog srpskog jezika u Srbiji i izvan nje. Govor, odnosno jezik ponovo postaje sredstvo političke identifikacije, ovog puta unutar iste nacionalne zajednice. Pravo stanje stvari u oblastima u kojima se govori srpski sa jezičkim varijetetima, biće moguće sagledati tek nakon opsežnih istraživanja posledica ratova, prisilnog raseljavanja stanovništva i sudara presađenih narečja u novu dijalekatsku sredinu. Bez obzira na zamišljenu etničku srodnost, netrpeljivost Srbije prema izbeglicama i drugim dijalekatskim manjinama sve je vidljivija, i upotpunjuje sliku netrpeljivosti prema drugim nacionalnim zajednicama.

Uistinu, lingvistiku očekuje niz poslova, uz sve one koje decenijama nije u stanju da završi. Osim inflacije diletanstkih rasprava o jeziku, profesor Ljubiša Rajić ukazuje i na probleme koje lingvistika deli sa svim naukama u Srbiji - nedostatak novca, konkurencije, međunarodne saradnje, uz neprestano iseljavanje mladih naučnika, negativnu selekciju i političku zloupotrebu.

PRAVOPIS I PRAVOGOVOR

Kako ukazuje Ivan Klajn, razvoj jezika, odnosno jezičke kulture, danas zavisi od školstva i od medija. Mora se nastaviti rad na velikom rečniku SANU, što znači da Institut za srpski jezik i Matica srpska moraju dobiti mnogo bolje finansijske i kadrovske uslove. Što je još važnije, ne čekajući na završetak tog rečnika (kome će verovatno naši unuci doživeti da vide poslednji tom), mora se što pre napraviti praktičan i pouzdan jednotomni rečnik. Takav rečnik bi dobrim delom zamenjivao i pravopis, i gramatiku, i akcenatski rečnik.

- On bi stajao na svim stolovima u vašoj redakciji, njega bi konsultovali učenici, studenti, pisci, prevodioci, svi školovani ljudi. On bi bio za nas ono što je Hrvatima Anić, Francuzima Rober, Amerikancima Vebster, ono što imaju i koriste svi evropski narodi osim nas, zaključuje akademik Ivan Klajn.

Milica Jovanović

SANU PROTIV SRBA

2006-06-11T03:45:00.000-07:00

Tajni rat protiv Srbije u ime Srpske akademije nauka i umetnosti vodi njeno Odeljenje jezika i književnosti. Glavnu reč u tom ratu vode četiri njegova uvažena člana – Matija Bećković, Milka Ivić, Predrag Palavestra i Nikša Stipčević – dok ostali gledaju i ćute

Tvrdi se da je pred majski prevrat 1903. godine, kada je oborena srbijanska dinastija Obrenovića, Beogradom tajno išao šapat da “oficiri nešto spremaju”. Tada je neki poznati političar, čije sam ime zaboravio, navodno, rekao:

“Ako nam sad na presto dođu Karađorđevići, jadni mi, ništa drugo nećemo raditi nego ćemo ratovati!”

Da li nam ovo danas ne liči na vidovitost, koja je predvidela našu žalosnu sudbinu? Šta smo ovih sto godina drugo radili nego ratovali?

Dok je još bio u stanju, stari kralj Petar kao da je tu ratobornu zapenušenost obuzdavao. Od 1909, međutim, kad je njegov mlađi sin Aleksandar, vaspitan kod dede kralja Nikole u Crnoj Gori, uklonio starijeg brata s mesta prestolonaslednika i preoteo mu nasledno zvanje, naša pregnuća puna krvi, nekad opravdana, još češće neopravdana, krenula su putem tragičnih uspona. Tako se danas možemo pohvaliti da smo narod istrošen u nerazumnim ratovima i sklon skorom nestanku. Posle nekoliko kobajagi dobijenih vojni, koje nismo uvek morali voditi, postali smo kolonija država koje se ni same ne mogu izdržavati i sluge naroda koji su nam donedavno bili izmećari. Ono što se početkom XXI veka u Srbiji naziva katastrofalnom belom kugom možda je prosečeno upravo one promašene 1913. i one tragične 1914. godine.

Ali naša ratobornost, nedovoljno prikladna s iscrpljenošću naroda i nesposobnošću vladanja, još i danas istrajava. Jugoslovensko raspoloženje u narodu i inteligenciji, iako je država s takvom namenom propala, i spremnost da se ona u njenom mrtvačkom sanduku brani i oružjem, kao da to ne podrazumeva nasrtanje na one koji je neće, mentalno nije daleko od maloumnosti.

Sem ovoga najopasnijeg, jugoslovenstvo je izazvalo i okretanje glave od naših unutrašnjih teškoća, koje, evo, vučemo već čitav vek. Baveći se drugima, mi nemamo vremena za sebe. Tako, u novom državnom rasporedu na Balkanskom poluostrvu neke krupne naučne postavke, recimo one o prirodi srpskog naroda i jezika, bude li i dalje ovako kako je danas, ostaće svojim zanimanjima izvan granica Srbije. I Srbi u Srbiji ostaće u sopstvenoj zemlji nezaštićeni kao siročići. Jer u ovim naukama oni su i dosad bili predstavljani povlašćenim i guranim dinarcima, koji su, gledajući samo sebe, svoje položaje nalik na busije zauzeli još za vreme Aleksandra I Karađorđevića, a zatim ih održali i unapredili za vladavina Josipa Broza i Slobodana Miloševića.

Nijedan narod koji vodi računa o drugima, a prema sebi je nebrižljiv – ne može opstati. Za još veću nevolju, jedina srpska zemlja na Balkanskom poluostrvu koja ima sposobnost da kako-tako štiti čitav srpski narod upravo je Srbija. Srbi bi mogli da prežive sve druge gubitke, ma koliko oni bili tragični, osim gubitka Srbije. Kakav god bio, jedino u Srbiji živi narod koji je nužan za opstanak svih Srba i on se ne može zameniti nikojim drugim, kao što to, nudeći se, priželjkuju rasistički nastrojeni Crnogorci. S nestankom Srba u Srbiji nestali bi i ostali Srbi na Balkanskom poluostrvu. Zato nastavljanje ovakvih gledanja u nauci vodi vrlo opasnim posledicama, koje se na kraju mogu izvrgnuti ne samo u propast Srbije nego i u nestanak Srba na Balkanskom poluostrvu.

Nažalost, ovo se među nama ne shvata dovoljno ozbiljno. Pripadnici našeg naroda rođeni preko Drine i Save koji danas žive u Srbiji nadgornjavaju se sa Srbijancima kao s najgorim neprijateljima. Vodeći računa jedino o foteljama u koje su uskočili – što su, priznajmo, kao prezaštićeni, često i postigli na nedoličan način – a nikako i o poslovima koje na tim mestima moraju da obavljaju, oni u koječemu prosto vuku Srbiju u nazadak i propadanje. Nikako ne smemo zaboraviti da su u XX veku u najveće nesreće Srbiju naterivali, uz Hrvata Josipa Broza, kriptocrnogorci Aleksandar Karađorđević i Slobodan Milošević. Ali ma koliko se nesrbijancima činilo da bi im sudbina na ovim prostorima bila srećnija bez Srbijanaca, to se neće dogoditi. Srbe je na Balkanskom poluostrvu pre svega očuvao srbijanski opanak sa kljuncima, koliko god on nekima izgledao blatnjav i smrdljiv.

Dva krupna čoveka srpske nauke dovela su Srbiju u XX veku u intelektualnom pogledu u velike nevolje. Obojica su se u svojim naukama trudili da se dodvore jednom samodržačkom kralju i obojica su nastojali da osnovicu države koju je on želeo da ovekoveči pronađu i prikažu u njenom zemljopisnom središtu. Ne treba mnogo ni nagađati da su to središte oni videli u blizini Crne Gore. Za ovakva pregnuća kraljevi naslednici će ih kasnije nagraditi titulom predsednika Kraljevske akademije. Ovi naučnici su iza sebe ostavili dve nekreativne, nesposobne za razmišljanje i otuđene komplementarne nauke, antropološku i jezičku, koje veruju da još žive u XIX stoleću i ne veruju da se u XXI veku događa što se događa. I u našim teškim neprilikama početkom III milenijuma one ne samo da ne pomažu da se njihova zemlja izvlači iz jugoslovenskog ćorsokaka nego i dalje jedino doprinose njenom razvaljivanju. Ta dva čoveka su, naravno, bili Jovan Cvijić i Aleksandar Belić.

Ne ulazeći u pitanja balkanske antropologije, u kojoj su najviše Cvijićeve ocene dobili pripadnici naroda i oblasti koji takve ocene ne zaslužuju i koji više ne žive s nama, ja bih rekao da bi srpska država takvu nauku trebalo da uputi na izdržavanje onima za čije dobro radi.

O srpskoj lingvistici ovde sam više puta govorio. Ova nauka je uspela da previdi da će razvoj istorijskih događaja na Balkanskom poluostrvu krajem XX veka dovesti i do raspada doktrine srpskohrvatskog jezika. A taj događaj najviše će pogoditi upravo središnju Srbiju, čija je većina od 56 odsto stanovništva, ili od 3 200 000 žitelja, u zajedničkom jeziku bila gurnuta u dijalekt. Moglo bi se reći da su se tako zavidljivi poluistorijski delovi našeg naroda osvetili onima koji su, ginući, za njih stvarali istoriju.

Pošto ih je obeležila, srpska lingvistika narečjima u Srbiji više nije posvećivala nikakvu pažnju. Sa stvaranjem hrvatskog, bošnjačkog i crnogorskog jezika na tlu nekadašnjeg srpskohrvatskog, kojim će se jezikom, pitam vas, odsad služiti većina u Srbiji? Ili će možda biti bolje da tu masu, jednostavno, otfikarimo i prepustimo je drugima? Kao da ne zna da se u evropskoj istoriji i dosad dešavalo da se jedan jezik razlaže na više novih, čemu se i jezička nauka morala prilagođavati, ona nastavlja da se, na račun Srbije, bori za propalu doktrinu jedinstvenosti, i dalje je nazivajući srpskohrvatskom. Tako će ispasti da će se u Srbiji ne samo vukovska manjina nego i omalovažavana dijalekatska većina služiti jednim ocrnogorčenim jezikom koji će se još nazivati nepostojećim srpskohrvatskim.

Ali zašto bi se jedna ponižena većina u Srbiji borila za takvo jezičko jedinstvo? Zašto bi se ona, recimo, nadgornjavala i svađala sa Hrvatima oko jezičkog prvenstva, što naši lingvisti veoma vole, kad je njoj i ovako obezbeđeno najniže mesto?

Ova promašenost se naročito vidi u Akademijinom Rečniku srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika, za koji je akademik Predrag Palavestra nedavno rekao da će poslužiti za stvaranje drugih rečnika. Ali kako u 16 objavljenih rečničkih svezaka, za koje je od pripreme do štampanja bilo potrebno više od pola veka, ima malo leksike iz Srbije, može se zaključiti da će on u najvećem delu i poslužiti za izdvajanje vokabulara drugih naroda i država, a jedva stvaranju rečnika naroda središnje Srbije. Delovanjem Matice srpske ovaj nedostatak će u Vojvodini donekle biti ublažen. A kako će za njegovo dovršenje pod firmom srpskohrvatskog jezika verovatno biti potrebno još pedesetak godina, jezičko i kulturno kašnjenje Srbije se može zamisliti.

Ovaj tajni rat protiv Srbije u ime Srpske akademije nauka i umetnosti vodi njeno Odeljenje jezika i književnosti. Glavnu reč u tom ratu vode četiri njegova uvažena člana – Matija Bećković, Milka Ivić, Predrag Palavestra i Nikša Stipčević – dok ostali gledaju i ćute. Dvojica akademika od navedenih četvoro, Bećković i Palavestra, pripadaju i Dvorskom savetu dinastije Karađorđevića, koja je po tradiciji projugoslovenska i od toga, izgleda, ne može odustati. (Bar dosad, Dvorski savet se nije drukčije oglasio.) Stoga smatram da on u našoj Akademiji ne bi smeo da ima ulogu koju u ovom trenutku ima.

Zašto je Srpskoj akademiji nedostupno razmišljanje da je Srbiji važno da ima odgovarajući udeo u nauci o jeziku, kojim bi ona mogla raspolagati kao svaki drugi slobodan narod i ravnopravno saučestvovala sa drugima? Da li možda zato što tri četvrtine Akademijinih članova ne potiču odavde, pa njima, koji o svojoj postojbini verovatno neguju neka uobraženja, sadašnja zemlja izgleda neugledna i slabija? Makar i sasvim skromno poštovanje za tle kojim danas hode, koje mi vidimo među najlepšima u Evropi, a ne samo neprekidno osvrtanje ka krajevima odakle potiču, sigurno bi vodilo većem dobru za sve nas, pa i boljoj sigurnosti i za ove ovde i za one koje su negde ostavili.

Ne bi bilo potrebno izjavljivati da mi nije ni na kraj pameti da srpski književni jezik uguram u neki srbijanski dijalekatski gunj da za potvrdnom izjavom toliko ne čeznu moji nesrećni oponenti. Samo govorim o tome da je nestvarno očekivati da će Srbija, u jeziku i drugde, više voleti Crnu Goru ili neku drugu srpsku zemlju nego sebe samu. Srpska nauka o jeziku pod kupolom Srpske akademije nauka i umetnosti mora pre svega obavljati poslove važne za Srbiju, a ne za neke druge. Drugi, ma koliko smatrali da su važni, mogli bi ovde da dođu na red tek posle Srbije, utoliko pre što kod kuće poseduju sopstvene ustanove.

A za one naše članove koji pod maskom čuvanja jedinstva prodaju svoju uobičajenu želju za sedenjem na prvim stolicama, bilo bi ostvarljivije da te stolice potraže tamo gde ih one možda već čekaju i gde im jedino mogu i pripadati.

Dragoslav Mihailović

ANDRIĆ SLOBODAN ZIDAR

2006-02-13T15:11:00.000-08:00

Posle izlaska ili isključenja iz lože „Preporođaj”, pristupio je loži „Dositej Obradović”, tvrdi Nenad Petrović

Ratno vreme 1941-1944. godine predstavlja neosvetljeni deo života književnika i nobelovca Ive Andrića. Više svetlosti na to ratno, ali i predratno vreme baca jedan dokument koji je do sada izmicao pažnji istraživača, a koji „Politika” ekskluzivno objavljuje. Reč je o dosijeu formiranom u Izvanrednom komesarijatu za personalne poslove koji je bio pri Predsedništvu vlade generala Milana Nedića, koji pokazuje da je naš nobelovac pripadao – masonima.

Istoričar Nenad Petrović, prvi put, pronašao je u Vojnoistorijskom institutu tipski dokument kakav su dobijali bivši diplomati i drugi osumnjičeni za pripadnost slobodnom zidarstvu. Na dokumentu svojeručno je pisano izjašnjavanje Ive Andrića u vezi s njegovim članstvom u masonskoj organizaciji, kada je 1925. godine primljen u ložu „Preporađaj”, koja je u to vreme radila samostalno i odvojeno od Velike lože Jugoslavije.

„Tek jedno pola godine docnije loža je regulisala odnose s Velikom ložom i ušla u njen sastav. U leto 1926. godine prestao sam da dolazim na sastanke, a u jesen iste godine premešten sam u inostranstvo i napustio Beograd”, piše Andrić, navodeći da od tada nikad više ni pisanim putem ni posredno nije imao veze ni sa ložom čiji je član do tada bio, a ni sa kojom drugom. „Kao što to često u društvima biva, ja sam automatski prestao da budem član, već tim što se nisam za godinu dana javio loži, ni učestvovao u radu ni platio članarinu.”

Andrić je napisao da je za ložu postojala lozinka, ali se ona praktično nije primenjivala, jer je svaki član ulazio slobodno. „Lično nisam došao u priliku da se poslužim nekim masonskim znakom, jer dok sam bio u svojoj loži u Beogradu, to mi nije trebalo, a kad sam je napustio, nisam više bio član i nisam mogao upotrebljavati neke znake.”

Pozivajući se na dokument Vojnoistorijskog instituta, Nenad Petrović kaže da je ključna tačka u Andrićevom pismenom iskazu da je usled svoje neaktivnosti „spontano” prestao biti član slobodnih zidara.

– Tako nešto malo je verovatno, protivilo bi se strogim masonskim načelima. Pokazali smo da je bivši diplomata ovde zaobišao istinu. Ono što dodatno stvara zamršenost jeste indicija da je posle izlaska ili isključenja iz lože „Preporađaj” Andrić ušao u ložu „Dositej Obradović”, takođe u Beogradu. O tome svedoče podaci „Spisak masona aktivnih činovnika i penzionera” nastao neodređenog datuma za vreme okupacije gde se pod brojem sedam navode podaci: Andrić Ivo, poslanik u Berlinu u penziji, loža D. Obradović, adresa stana Prizrenska 9/2 – objašnjava Petrović.

– Iz ovoga se može zaključiti kako je vlastima bilo poznato da je prešao iz jedne u drugu ložu, a titulisanje sa „poslanik u penziji” upućivalo bi na to da Andrić iako je uredbom podlegao gubitku svih stečenih prava (nečijom voljom) nije izgubio svoje prinadležnosti (penziju) – zaključak je ovog istoričara.

Kako dalje navodi Petrović, Andrić je kao i ostali članovi mističnog bratstva ostao veran zakletvi. „Otkrio” je samo ono što se moglo saznati iz literature o slobodnim zidarima i što su oni sami strogo dozirano puštali u javnost. To je zakon ćutanja i solidarnosti među braćom od kojeg ovaj nobelovac nije hteo odstupiti, kaže Petrović. Inače, ova dokumenta su izložena u Domu Vojske Jugoslavije, povodom 130 godina od osnivanja Vojnog arhiva.

– Podatak o tome da se raspoznavanje među masonima obavljalo preko legitimacija na ulazu u zgradu Lože, a da su se lozinke (određene reči koje su menjane periodično) takođe retko primenjivale, sreće se i u ostalim masonskim izjavama. Međutim, Andrić je za razliku od drugih masona prećutao da objasni osobeni masonski stisak rukom, odnosno rukovanje kojim su tajno razmenjivani znaci – primećuje Petrović.

– U svim pregledanim dosijeima i izveštajima o članstvu u masoneriji, na pitanje o načinu ulaska u ložu slobodni zidari su kao po dogovoru navodili kao razloge intelektualnu radoznalost, pročitane knjige koje su hvalile masone i primamljivost da se bude „rame uz rame”(!) uz takve veličine kao što je, na primer, Gete. Zanimljivo je da se redovno spominje ovaj veliki nemački književnik kao „magnet” za stupanje u masonstvo. Andrić nikoga posebno ne navodi, ali njegov odgovor spada u ovakav kliše „učlanjenje iz radoznalosti i želje da se pripada kolu velikana”. Međutim, prijem u ložu iz ovakvih pobuda bio je izričito zabranjen – kaže Petrović.

Ličnosti koje Andrić navodi u svom izjašnjavanju zaista su bile masoni. Predavanje koje je održao mora da je bilo na temelju njegove doktorske disertacije „Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine” koju je odbranio na nemačkom jeziku u Gracu dok je službovao u tamošnjem konzulatu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Što se tiče pripadnosti slobodnim zidarima, literatura je veoma oskudna i šturo kazuje o Andriću.

– Katolički teolog Ivan Mužić u svojoj izvanrednoj monografiji spominje Andrića među drugim hrvatskim omladincima koji su nadahnuti jugoslovenskim unitarizmom postali masoni. Nakon rata Andrić je bio među onim masonima koji su se bez prisile stavili u službu FNRJ. Drugi značajan pisac o ovoj tematici Zoran Nenezić (po kasnijem priznanju i sam mason) spominje na nekoliko mesta Andrića, telegrafski i uzgredno i donosi mu ime na spiskovima masona. I jednom i drugom ostao je nepoznat Andrićev dosije iz Arhiva Vojnoistorijskog instituta – zaključuje Nenad Petrović.

U ČEMU SE RAZLIKUJU PRAVOSLAVLJE I ZAPADNO HRIŠĆANSTVO

2006-01-23T09:52:00.000-08:00

Crkva kao humanitarna organizacija

Uticaj rimokatoličke i protestantske teologije na pravoslavno bogoslovlje, naročito u poslednja dva veka, preti da promeni, kako tumačenje istina hrišćanske vere, tako i poimanje samog hrišćanstva. Moralistički pristup spasenju čoveka koji neminovno uslovljava i pojavu individualizma u načinu života, kao i juridičkog bogoslovlja, što je tipično za zapadno hrišćanstvo, želi da obezvredi ne samo svetootački pristup spasenju čoveka i sveta, već i sam način života ljudi, a posebno postojanje hrišćanstva kao crkve.

Naglašena individualnost kao hrišćanski način života, koja je produkt moralističkog i juridičkog odnosa čoveka prema Bogu i svetu kao i prisutnost sekularizama u okviru pre svega protestantskog shvatanja hrišćanstva isto poistovećuje sa ideologom. Zbog toga je protestantizam toliko obezličio crkvu da se njegova eklisiologija pre zasniva na različitim društvenim ideologijama nego što crkvu vidi kao zajednicu posebnog tipa. Pojedine protestantske zajednice zato su i uređene na osnovu savremenih društvenih modela, kao što su kapitalizam, komunizam itd. Ovakvo shvatanje crkvu poistovećuje sa društvom i na taj način je čini realno nepostojećom a hrišćanštvo vidi kao ideologiju.

S druge strane, katolička eklisiologija skoro da se poistovetila sa sociologijom. I to zbog toga što se na zapadu izraz crkva već odavno poistovetio sa jednom vrstom državnog uređenja. Međutim, pored prisutnog individualizma u životu ljudi koji sve manje potrebuje bilo kakvu vrstu zajednice za izražavanje čoveka, bitno su se promenili i osnovni elementi stare srednjovekovne katoličke društvene zajednice. Eklisiologija koja je izvirala iz postojanja crkve kao jedne organizovane zajednice koja je imala svoje zakone i svoju etiku koja je i davala u- mnogome validnost tim zakonima, kao i svoju ideologiju i upravu, danas sve više nestaje pod pritiskom novih ideologija koje radikalno menjaju sve stare etičke sisteme, a samim tim i zakone. Zbog toga je i njena eklisiologija sve neodređenija, ili tačnije zasniva se na iznalaženju metoda za organizovanje crkve koliko toliko na starim principima.

Pod uticajem ovih shvatanja crkve i njenog identiteta, dešava se da i pravoslavni bogoslovi o crkvi govore na isti način, često samo kombinujući ova dva pristupa. S druge strane, u pravoslavnim crkvama koje se nalaze u bivšim komunističkim zemljama, sve je više prenošenja od pojedinih ljudi koji ne poznaju dovoljno teologiju zapadnog modela u crkvenoj praksi, i to baš onih koji se tiču socijalne delatnosti crkve, te se na taj način za njih njen identitet sve više vezuje za tu socijalnu delatnost. Crkva počinje da se tretira kao jedna humanistička organizacija nacionalnog opredeljenja. S druge strane, duboko usađena svest kod pravoslavnih naroda da crkva ipak nije jedna obična istorijska organizacija, kao i njegova privrženost za bogosluženje, sve više stvara pometnju oko određivanja identiteta crkve. Ako ovome dodamo još i činjenicu da u pravoslavlju postoji i vrlo živ monaški način života koji sam po sebi takođe nameće jedno viđenje suštine crkve, problem eklisiologije postaje sve složeniji, ali i sve savremeniji. Stoga u pravoslavnoj bogoslovskoj literaturi postoji danas mnogo različitih, među sobom čak i kontradiktornih, gledišta o tome šta je to crkva.

Međutim, potreba da se raspravlja o ovom problemu danas je više nego očigledna. Tim pre što pravilno određivanje crkve predstavlja uslov, ne samo za pravilnu teologiju, već i za crkvenu organizaciju bez kojih je ugroženo i samo njeno biće.

Nije nimalo slučajno da se kod svih hrišćanskih, a pre svega pravoslavnih naroda do dana današnjeg upotrebljava jedno isto ime za hram i za crkvu - crkva. Budući da je hram mesto na kome se okupljala crkva, tj. svi hrišćani jednoga mesta radi služenja, pre svega, svete liturgije, ova na prvi pogled beznačajna činjenica u odgovoru na naš problem može biti od velikog značaja. Jer, ako imamo u vidu porod ostalog i to da se u svesti pravoslavnih hrišćana do dana današnjeg zadržalo mišljenje da se u crkvu ide kada se ide u hram na liturgiju, službu, jasno je da se postojanje crkve pojavljuje pre svega na službi, na svetoj liturgii. Otuda su i hramovi od najranijih vremena u hrišćanstvu i dobili ime crkva.

Određenje identiteta crkve je od suštinskog značaja za spasenje sveta. Od odgovora na pitanje šta je crkva bitno zavisi i sam način postojanja u crkvi i življenje onoga što ispovedamo. Zato nije ni čudo što imamo ogromnih teškoća danas da poistovetimo svoju veru i svoju ljubav prema Bogu sa učešćem na liturgiji i ljubavi prema bližnjima skupljenim u liturgijskom slavljenju gospoda.

S druge strane, pravoslavno ustrojstvo crkve je utemeljeno na liturgiji i na taj način crkva se i po svom ustrojstvu koje čuva liturgijske službe javlja kao ikona carstva nebeskog.

Lociranje izvora identiteta crkve od liturgije na nešto drugo što je produkt istorije i ljudskih sila opasno preti da crkvu zaista svede na jednu humanitarnu organizaciju.

Međutim, menjanjem i same strukture liturgije, što je nažalost vrlo čest slučaj u pravoslavlju u poslednje vreme, tj. da se liturgija služi bez prisustva naroda, da se služi u crnim odeždama i sl. i pored toga što liturgija i dalje može ostati projavom crkve, ona će neminovno izgubiti obeležje carstva nebeskog. To može imati za posledicu, ne samo promenu identiteta crkve, već i njenu organizaciju, kao i promenu celokupnog njenog učenja o spasenju.

Ignatije dr Midić

SEDAM SVETSKIH ČUDA

2006-01-23T09:40:00.000-08:00

Broj sedam je magični broj u svim civilizacijama. Tako postoji sedam dana u nedelji, sedam smrtnih grehova, sedam mudraca.... Naravno, i sedam svetskih čuda.

Još kod Herodota postoji pomen svetskih čuda, izuzetnih građevina za koje se verovalo da će postojati do kraja sveta i da će nadživeti sve ostale ljudske tvorevine. Ipak, prvi pravi popis i onaj za koji mi danas znamo sastavio je Antipater iz Sidona u II veku pre Hrista.

Prema toj listi, u sedam svetskih čuda računamo Keopsovu piramidu u Gizi, viseće vrtove u Vavilonu, Zevsovu statuu u Olimpiji, Artemidin hram u Efesu, Mauzolej u Halikarnasu, Kolos na Rodosu i Aleksandrijski svetionik.

Keopsova piramida

Najstarije svetsko čudo i jedino čudo koje i danas privlači pažnju turista je velika piramida u Gizi napravljena kao grobnica egipatskog faraona Keopsa (2606-2583), vladara četvrte dinastije.

Iako je i danas tajna kako su je Egipćani napravili (postoje najneverovatnije teorije o njihovom poreklu) veruje se da je izgradnja u kojoj su učestvovale hiljade ljudi trajala 20 godina.

Keoposova piramida najstarija je i najveća od tri piramide u Gizi, deo je građevinskog kompleksa u okviru koga su postojali posebno šetalište, dva hrama, tri manje piramide... Kada je napravljena, bila je visoka oko 146,5 metara i imala je osnovu od 231 metra. Ipak, danas je nešto manja. Razlozi su erozija tla, ali i nestanak glačanog kamena koji je nekada prekrivao njenu površinu i koji je bio debeo i do dva i po metra.

Ova piramida je do 1300. godine naše ere, bila i najviša građevina na svetu. Tek tada, oko 3.800 godina od nastanka, pretekla ju je Linkoln katedrala visoka 160 metara.

Viseći vrtovi

Drugo svetsko čudo, ako računamo prema godini izgradnje, su viseći vrtovi u Vavilonu. Pretpostavlja se da ih je izgradio kralj Navuhodonosor II oko 600. godine pre Hrista i pominju ih Strabon i Diodor sa Sicilije. Međutim, malo je dokaza da su zaista postojali.

Iako se priča o ovim vrtovima vezuje za kraljicu Semiramidu najverovatnije ih je Navuhodonosor sagradio u čast svoje žene Amistis, kćerke međanskog kralja. Ona je došla sa Iranske visoravni i željna planinskih vrhova u ravnom Vavilonu naterala je muža da joj sagradi veštačku planinu koja bi je podsećala na dom koji je ostavila za sobom. Viseći vrtovi sastojali su se od terasa koje su se dizale jedna iznad druge, a koje su držali veliki kockasti stubovi. Na svakoj terasi bile su zasađene najdivnije biljke tog vremena, a ukras su bili i veštački vodopadi.

Zevsova statua

Grčki skulptor Fidija tvorac je trećeg svetskog čuda Starog veka - Zevsove statue visoke čitavih 12 metara. Ova ogromna statua napravljena oko 435. godine pre Hrista nalazila se u Olimpiji i bila je, sigurno, najpoznatija skulptura svog doba.

Zevsovo telo bilo je načinjeno od slonovače dok mu je odeća bila napravljena od zlata i različitog dragog kamenja. Otac helenskih bogova i vladar Olimpa sedeo je na velikom tronu napravljenom od kedrovog drveta takođe ukrašenog najrazličitijim dragim kamenjem.

U Zevsovoj desnoj ruci nalazila se statua Nike, grčke boginje pobede, a u levoj svetlucavi skiptar. Skulptura je krasila hram u Olimpiji sve do 394, godine kada je bila prebačena u Konstantinopolj, novu prestonicu rimskog carstva. Međutim ovde nije dugo trajala. Uništena je u jednom slučajnom požaru nekoliko decenija kasnije.

Artemidin hram

Artemidin hram u Efesu smatran je četvrtim svetskim čudom Starog veka. I najlepšim od njih. Delo je kritskih graditelja Hersifrona i Metagena koji su ga stvorili prema nalogu bogatog lidijskog kralja Kreza, u čijoj se vlasti grad Efes sredinom šestog veka pre Hrista nalazio. I hram je bio izuzetno poštovan. I među Liđanima i Grcima, ali i među kasnijim persijskim osvajačima.

Ipak, svo divljenje koje su posetioci osećali nije spasilo hram kada ga je neki Herostat 31. jula 356. spalio. Iz jednog razloga: kako bi ceo svet čuo njegovo ime.

Hram je obnovljen tek posle smrti Aleksandra Velikog i velelepna građevina opet je krasila Efes. Sve do navale Gota u trećem veku naše ere. Tada je konačno strušen i njegovi tragovi danas skoro da ne postoje.

Mauzolej

Mauzol, vladar Karije, zaslužan je za nastanak petog svetskog čuda. Kao i velika piramida u Gizi, ova građevina napravljena je kao poslednje boravište jednog vladara. Bila je to ogromna mermerna grobnica koju je Artemisija, sestra i udovica ovog vladara, sagradila u njegovu čast i u kojoj je i ona kasnije sahranjena.

Prema legendi, Artemisija je umrla pre završetka radova, ali graditelji nisu napustili građevinu. Verovali su da je mauzolej građen i u njihovu čast koliko i u čast njihovih patrona.

Tako je mnogo vekova mauzolej, kako je grobica nazvana, krasio okolinu Halikarnasa. Ni jedan osvajač ili pirat nisu ga oštetili, ali zemljotresi su bili nemilosrdni. Do početka 14. veka grobnica koja je bila bukvalno neprepoznatljiva. Tada su malteški vitezovi osvojili ovaj region i kamenje mauzoleja iskoristili su za izgradnju odbrambenih zidova Bodruma.

Kolos sa Rodosa

Šesto svetsko čudo Starog veka bio je takozvani Kolos sa Rodosa, ogromna skulptura boga Heliosa izgrađena u čast pobede stanovnika Rodosa nad osvajačem Demetrijem Poliorketom. Tvorac skulpture velike otprilike koliko Kip Slobode je Har iz Linda. Izgradnja je trajala 12 godina. Ipak, statua je krasila ulaz u luku samo 56 godina, dok je razorni zemljotres nije oborio na zemlju.

Uprkos želji mnogih Grka da se statua ponovo podigne Rođani nisu smeli to da urade. Verovali su da je izgradnja ovog neverovatnog spomenika nekakako uvredila boga Heliosa. Tako je njegova skulptura nastavila da leži na zemlji više od osam vekova. Kada su Arapi osvojili ostrvo sredinom šestog veka ostaci Kolosa su rasprodati.

Svetionik

Sagrađen u trećem veku pre Hrista Aleksadnrijski svetionik drugo je svetsko čudo po dugovečnosti. Stajao je ponosno na ostrvu Farosu na ulazu u Aleksandriju sve do 14. veka. Tek tada su ga srušila dva zemljotresa koja su pogodila ovaj deo sveta. Ovaj svetionik visok oko 134 metra sagradio je Sostrat sa Knida, a prema nalogu faraona Ptolomeja I Sotera. Cilj je bio prilično jednostavan: svetionik koji bi mogao da se vidi i sa pedesetak kilometara razdaljine bio je jednostavno neophodan.

Ova građevina koja je predstavljala ljudski trijumf nad prirodom bila je napravljena od belog kamena i imala je tri nivoa. Na najvišem nivo nalazilo se ogromno ogledalo kojim su svetlosni signali slati moreplovcima tokom dana, dok su noću, u istom delu zgrade, paljene vatre.

A. Ivanović

RAZGOVOR EMIRA KUSTURICE I DIJEGA MARADONE

2006-01-18T14:50:00.000-08:00

Kako je dečak iz argentinske favele predriblovao Tačerku, papu, Regana, oca i sina Buša i kraljicu majku

Dijego Maradona je čovek koji je sve ponižene ovog sveta osvetio 1985. godine, istorijskim driblingom u utakmici između Argentine i Engleske. Sedam igrača koje je ostavio iza sebe zauzelo je mesta onih što su poniženi čekali decenijama. Što se mene tiče, Maradona je tada predriblovao Margaret Tačer, Ronalda Regana, britansku kraljicu majku, princa Čarlsa, papu Jovana Pavla Drugog, a – pošto je fudbal igra mašte – mogu reći da su tu predriblovani otac i sin Buš. Toliko je moglo da se učini vlasnicima planete. Mislim da je od Maradone bilo sasvim dovoljno.

Posle Pola Brajtnera skoro da nije bilo fudbalera koji se javno stavio na stranu sirotinje. Nemačkog reprezentativca su, tih romantičnih sedamdesetih godina, prozvali angažovanim fudbalerom. Fudbalere su inače smatrali glupim, što, naravno, nije bilo tačno. Ne može biti glup neko ko zarađuje milione. Neobrazovan, da.

U razgovoru s Dijegom Maradonom, u vozu koji nas vodi ka Mar del Plati gde će se održati demonstracije protiv Džordža Buša, otkrivam da Pol Brajtner nije usamljen, da sedamdesete nisu zauvek izgubljene i da o gluposti nema ni govora. Stvar je potpuno obrnuta.

Dijego: Naučio sam fudbal igrajući u mraku. Iza naše kuće bio je stadion četvrtoligaša. Čitav dan sam igrao fudbal i kada bi svi krenuli kućama ja sam još najmanje sat, dva ostajao i igrao po mraku. Dodavao sam dijagonalno lopte, a da nisam video ništa, šutirao na gol čije su bele stative bile jedva vidljive. Tek desetak godina kasnije, kada sam potpisao svoj prvi ugovor sa Argentino Juniorsima, shvatio sam da su lopte šutirane u mraku bile tačne.

Emir: Ti potičeš iz najsiromašnijeg kraja Buenos Ajresa. Šta je presudilo da nikada ne zaboravio favelu Fjorito? Kao da si jednom nogom zauvek ostao sa poniženima.

Dijego: Sirotinja te nikada neće izneveriti. Većina mojih prijatelja, a među njima je najistaknutiji menadžer Kopola, opljačkali su me, a moji sunarodnici iz Fjorita su ostali isti. Fjorito je kraj gde živi isključivo sirotinja. Možda danas ima malo više asfalta, a sirotinja je ista kao kada sam ja tu živeo, ali su zato političari koji su se izmenjali na vlasti postali mnogo bogatiji. Meni su mnogo puta nudili da budem političar, ali ja nisam pristao, jer bih morao da potkradam sirotinju. Sretao sam mnoge političare ali samo po jedanput. Nisu više hteli da me sretnu. Govorio sam im sve što nisu hteli da čuju.

Emir: Bono i Geldof su manje poznati od tebe, ali ti nisi unovčio svoju popularnost u humanitarnim akcijama.

Dijego: Novac je nešto što čoveku oduzima vreme i ništa više od toga. Mislim, moraš očuvati malo dostojanstva i saosećanja. Četrdeset četiri godine su iza mene i ja znam da se za to vreme sirotinja uvećala. Neprestano sam gledao kako se stvara sve veća provalija između onih što imaju i što nemaju. Nije to samo stvar Argentine, to je problem Venecuele, Brazila, Kube, svih zemalja kojim su Amerikanci smrvili glave. Pa pogledaj sam, čoveče, šta su oni nama radili sedamdesetih godina. Kako su hteli pravili su nam malu decu. U Argentini uspostave vojnu huntu, ubiju trideset hiljada ljudi, Čile, Nikaragva, Gvatemala. Prvo te prebiju pa te puste da patiš. Onda se vrate pa ti daju malo kredita da preživiš kao pas. Ali ne može. Vidiš da im je džaba. Posle vojnih hunti i fašističkih režima koje su podržavali u Latinskoj Americi sada ponovo imaju Latinsku Ameriku koja se udružuje. Argentina, Brazil, Urugvaj, Venecuela ponovo su zajedno i to treba reći u lice onom ubici Bušu. Uostalom, šta ti pričam, ti to razumeš, pa i ti si sa nama, Emire, zar ne? Kako se osećaš?

Emir: Kao Čarli Čaplin kada je šetao ulicom i neko mu je iznenada stavio zastavu u ruku. Ali, da se vratimo unutarameričkom odnosu. Ako sam te razumio, ono smrve ti mozak, to je kao što su patentirali NAFTA sporazum. Ulože novac u Meksiko, otvore trideset hiljada radnih mesta, Meksikanci ubiru plate, a profit ide izvan Meksika?

Dijego: Tačno tako. Meksikanci ostaju siromašni izuzev tih tvojih trideset hiljada. Ali, pazi, oni to rade svuda. Svud je ista priča. Svuda je stvar da stvoreni višak oni uberu, a da domaćini ostanu na plati crkavici.

Emir: Dobro, šta može tu da se učini? Uvek je bilo tako, od faraona do Rima.

Dijego: Šta možemo da uradimo? Teško je promeniti stvari, ali je važno da makar neko govori o tome. Nažalost, papa o tome ne priča i ta sirotinja je njegova odgovornost, on samo misli kako da mu Vatikan funkcioniše, kao što rade i SAD. Vatikan je imperija sa najviše para na svetu. Pričaju o Jovanu Pavlu Drugom, ali on nije bio papa koji ode u Afriku, koji poljubi zemlju i nahrani gladnu decu Afrike. Nikada nije napravio nijednu donaciju Africi ili Argentini. Suprotno tome, za tvoju informaciju, Emire, on je uzeo 150 miliona dolara od donacije za prezervative. Jedna kompanija je donirala 150 miliona za reklamu prezervativa. Vatikan i papa, pošto ne veruju u kurtone, uzeli su sebi novac i, naravno, niko ne priča o tome da ja papa Jovan oštetio Afriku. Niko ne priča i pored toga što postoji dokumentacija, to je neverovatno.

Emir: Broj siromašnih se povećao devet puta od pada Berlinskog zida.

Približavali smo se Mar del Plati i kako je većina onih koji su putovali na demonstracije zaspala, u vozu je titrala zaboravljena revolucionarna solidarnost. Ličili su mi na junake iz filmova iz sedamdesetih u kojim su ljudi uticali na svoju sudbinu. Bio sam sve više uveren da su Maradonine reči izraz stvarne brige i saosećanja s ljudima. Jednom božanstvo, Maradona mi je ličio na Gilgameša i epa o skidanju boga od gline. Od vremena kada je ovaj fudbalski mađioničar postao neprikosnoveno najbolji fudbaler sveta, našao se, kako sam kaže, u prostoru bez kiseonika. Bio je možda popularniji i od samog pape. Na tim visinama je bilo nedovoljno kiseonika, a i kako sam kaže, niko ga nije upozorio da su te visine nebezbedne. Tada je počeo da uzima kokain. Pa su ga ritualno, kao što je opisano u Epu o Gilgamešu, konopcima, kao boga od gline, skinuli sa tih visina. Menjao je lik koji se kretao od dobroćudnog reklamera špageta do ugodno popunjenog gaučosa. Stalno je hteo da se vrati tamo gde onaj nesrećni kiseonik bio u manjku. Hteo je da se vrati u normalu i jednom je čak doveden na kliniku i bio mrtav čitava četiri minuta. Evo, san se ponovo vratio. Ja, kao svedok, sedim kraj njega i neobično sam srećan što sam deo oporavka. Svi su ga ostavili izuzev njegove porodice i Fidela Kastra. Kada su bolnice u Buenos Ajresu odbijale da ga prime na lečenje primio ga je Fidel. Čovek bi pomislio da Maradona nije izdržao bez droge zbog popularnosti. Nije se on drogirao samo zbog toga. U njegovoj autobiografiji se vidi da mu nije bilo lako sa njim samim. Kada je stasao u fudbalera, River Plata mu je davala mnogo više para, ali je on otišao u Boka Juniors. Kada su navijači hteli da ga reketiraju, on se sa njima potukao, kada su ga treneri lagali on je demolirao svlačionicu. On nikada nije poverovao da je novac više od traćenja vremena.

Dijego: Sećam se kako se moj dragi otac kada se vraćao sa posla i hranio nas osmoro. Ćutke smo ga sačekivali, hrane jednostavno nije bilo i ovo što ja pričam ne može da razume niko ko nije gladovao. Moja sestra je nekada jela manje da bih ja imao više. U tim manjkovima ishrane rađali su se ljubav i saosećanje. Moja priča iz tog vremena ne može da izbledi. Moja mati, kada nije bilo dovoljno hrane za sve, folirala je da je strašno boli stomak. E, to ti se, brate, zove sirotinja. Majka te laže da je boli stomak da bi ti mogao da jedeš Ovo nekima danas može da zvuči kao naučna fantastika, ali to je, brate moj, istina.

Emir: To je sirotinja, ali i razumevanje detinjstva i sirotinju, neki vrlo brzo i lako zaborave.

Dijego: Ja nisam zaboravio, jer to se ne zaboravlja. Sirotinja je starija od bogatstva. Otac se vraćao sa posla, već su ga sustigle godine, a radio je kao utovarivač na kvantaškoj pijaci. On bi legao na kauč, a majka bi poredala čaše svuda po leđima i vratu. To je bilo kao neki ritual, svi smo se skupljali oko oca i majke, a ta masaža čašama je nešto što ne bledi iz sećanja.

Emir: Da se vratimo temi aristokratije kod siromašnih. Šta je tvoje najjače aristokratsko sećanje iz detinjstva.

Dijego: Dostojanstvo. U našoj kući se nije često slavio rođendan, jer nije bilo novca. Na dan rođendana komšije i rođaci su stizali i nagrađivali te poljupcem i ja i danas mislim da je dostojanstvo koje se osećalo kod tih ljudi iznad bilo kog drugog iskustva. Ja mogu da pričam sa sirotinjom i buržujima i da stvarno ne pravim nikakvu razliku, što nije čest slučaj sa mnogima koji su se obogatili. Zato što sam ja ja bez ikakve sumnje. Ljudi se prilagođavaju vlasti i onda ona čini od njih ono što želi. Ako se ne prilagodiš, oni te zovu ludo. E, tu ja više volim da budem lud, radije nego da prihvatam sve što mi serviraju. Znaš, Emire, ja sam bio četiri minuta mrtav čovek i ja sada znam šta je život.

Emir: Od kada je u Etiopiji upriličen Lajv Ejd, Bob Geldof je umnogostručio svoje bogatstvo, a stanovnici Etiopije su mnogo siromašniji nego pre Lajv Ejda. Bono širom sveta nudi svoje humanitarne usluge, čak je ručao sa Bušom, navodno da ga nagovori da otpiše dugove Africi?

Dijego: Ja znam da sa Bušem ne samo da ne bih ručao.

Emir: Zašto?

Dijego: Ne volim da ručam sa masovnim ubicama.

Emir: Gabrijel Garsija Markes mi je rekao da se o Fidelu može pričati na sve načine, ali da nije njega bilo u Patagoniji više ne bi bilo hispanokulture.

Dijego: To je tačno, ali Argentina postaje deo SAD, Argentinci prodaju sve Jenkijima, južni deo Argentine oni su kupili. To je teritorija koja nije zagađena i koja je jako plodna. Znači sve što je Fidel kao revolucionar izborio, mi smo izgubili. Znači, sa svim parama koje duguje Argentina, mi možemo očekivati da postanemo deo američke kolonije koja se razvija po čitavom svetu

Emir: Kako si sreo Fidela Kastra?

Dijego: Dobio sam 1987. dve nagrade, jednu u SAD, a drugu na Kubi. Onda sam ja poručio Amerikancima: „Zadržite tu nagradu”. I – otišao na Kubu. Sreo sam Fidela i pričao pet sati sa njim, pričali smo o Če Gevari, o Argentini. Kao mali čitao sam mnogo o Če Gevari i, naravno, o Fidelu. Zaljubio sam se u njega. On mi je izgledao kao lav koji brani svoju teritoriju. Jedini političar, ako možemo tako da ga nazovemo, jedini koga ne možemo da optužimo za krađu, iako Amerikanci pokušavaju.

Emir Kusturica

FRANCUSKE BUNE: USTANAK DONJIH KLASA

2006-01-18T14:43:00.000-08:00

Francuska je imala ustanak svojih donjih klasa novembra 2005. godine, koji je potrajao oko dve nedelje. Grupe mladih ljudi širom Francuske, većinom severnoafrikanaca ili potomaka crnoafrikanaca, palile su automobile i bacale kamenje na policiju. Na neki način bila je ovo vrsta pobune koja se širom sveta događala prošlih deset godina. Ali je takođe imala i francusku osobenost. Ugušile su je snage države. Daleko od toga da je završena.

Neposredna priča je vrlo jednostavna. Tri mladića su videla kako policija zaustavlja druge mlade i traži im dokumenta. Ovo se u Francuskoj dešava rutinski sa mladim i "obojenim" ljudima koji žive u de facto odvojenim veoma ruševnim zgradama u predgrađima u kojima su francuska geta. Ovi kompleksi zgrada su dar za nezaposlene, neobrazovane mlade, koji imaju malo prilike za posao, za socijalnu pokretljivost naviše, čak i za aktivnosti u slobodno vreme (sportovi, kulturni centri). Ovi mladi beže od ličnih dokumenata pre svega zato što ih često pritvaraju, u policijskim stanicama ih često muče i zadržavaju dugo, sve dok ih ne preuzme porodica.

U ovom posebnom slučaju mladići su preskočili zid i pali na električne instalacije. Dvojica su poginula. Bila je to iskra koja je zapalila ustanak. Bio je to ustanak protiv siromaštva, nedostatka posla, rasističkog ponašanja francuske policije i, iznad svega, protiv njihovog neprihvatanja kao građana, jer oni to u većini jesu, i neprihvatanja njihove kulturne manjine, za koju osećaju da imaju pravo da opstane. Francuska vlada je želela da uguši pobunu i u tome je, eventualno, uspela. Činjenica da su premijer i ministar unutrašnjih poslova ljuti protivnici u budućoj kandidaturi za predsednika vladajuće partije, učinila je da nijedan od njih nije izgledao nežan prema ustanku da ne bi, tako, dao prednost onom drugom.

Uvek se čudim kada su ljudi iznenađeni što se donje klase bune. Iznenađujuće je da oni to ne čine češće. Kombinacija pritiska siromaštva i rasizma, uz nedostatak vidljive kratkoročne ili čak srednjoročne nade, sigurno je recept ustanka. Ono što drži ustanak na uzici je strah od represije, što je i razlog zašto je represija obično brza. Ali represija nikada ne uklanja ljutnju. Premijer Dominik d' Vilpen kaže da taj ustanak nije bio toliko loš kakav je bio ustanak u Los Anđelesu 1992. godine u kojem je poginulo 54 a povređeno 2000 ljudi. Možda i nije, ali je to loša osnova za hvalu.

Širom sveta područja metropola su danas preplavljena ljudima kojima pristaje profil ustanika iz Francuske: siromašni, bez posla, socijalno marginalizovani i određeni kao "različiti" i - zbog toga - ljuti. Ako su tinejdžeri, oni imaju energiju za ustanak a i nedostatak minimalne porodične odgovornosti koja bi to sprečila. Štaviše, ljutnja je obostrana. Oni iz mnogo udobnije većine plaše se ovih mladih upravo zbog karakteristika koje oni imaju.

"Bolji od njih" osećaju da siromašni mladi teže kršenju zakona i, verovatno, da budu "različiti". I tako, mnogi od "boljih" (možda ne svi) žele zavođenje strogih mera koje bi obuzdale ove ustanike, uključujući i mere njihovog potpunog isključivanja iz društva i, čak, iz zemlje.

Francuska je, na neki način, preterana verzija onoga što nalazimo drugde - ne samo u Severnoj Americi i ostatku Evrope, već i širom juga u zemljama kao što su Brazil, Meksiko, Indija, Južna Afrika. Doista, teško je zamisliti zemlju u kojoj sve ovo ne postoji. Problem sa Francuskom je u tome što suviše njenih građana dugo sebi nije priznavalo da je ovo, takođe, i francuski problem.

Francuska sebe određuje kao zemlju univerzalnih vrednosti, gde diskriminacija ne može da postoji, jer svako može postati Francuz ako je spreman da se potpuno integriše. Stvarnost je da je Francuska uvek bila (rekao sam uvek) zemlja imigracije. U vreme starog režima i čak i u prvoj polovini 19. veka oni koji ne govore francuski jezik (50% do Francuske revolucije) migrirali su u Pariz i druge severne gradove. Kasnije su dolazili Italijani, Belgijanci i Korzikanci. Zatim Poljaci, a onda Portugalci i Španci. A u poslednjih 40 godina masovno dolaze severnoafrikanci, crnoafrikanci i Kinezi, iz onoga što je ranije bila Francuska Indokina.

Francuska je doista multikulturna zemlja koja još živi jakobinski san jednakosti. Brojni katolici bruje jer broj muslimana raste svakodnevno. Glavna posledica toga je bila halucinatorna debata duža od dekade, o tome šta uraditi sa mladim muslimanima koji žele da pokriju svoju kosu kad idu u školu. Rasistička desnica vidi nošenje marama kao uvredu francustva i, ako treba reći istinu, kao uvredu hrišćanstva. Klasična levica (ili bar njen veći deo) vidi to kao izazov nepovredivosti laiciteta. Obe strane spaja stavljanje marama izvan zakona (a radi ravnoteže uklanjanje i hrišćanskih i jevrejskih "značajnih" simbola takođe) i zato je izvestan broj muslimanskih devojčica isključen iz škole. I problem je, mislilo se, nekako rešen. Ono što je vredno pomena u vezi s ovim ustankom, ovaj put, u Francuskoj je da on nije doveo u žarište religiozne probleme. Na primer, nije imao za rezultat antisemitske tirade. Pošto Francuska ima mnogo siromašnih Jevreja, koji žive u istim smeštajima, tamo je bar dve decenije bilo muslimansko-jevrejskih ili radije palestinsko-izraelskih tenzija. Ali taj problem je odložen. Francuski ustanak je bio spontani klasni ustanak. I, kao i većina spontanih ustanaka, on neće moći dugo da se uzdržava. I, kao i većina ustanaka, mogućnost ponovnog pojavljivanja neće nestati osim ako ogromne nejednakosti ne budu savladane. A ne izgleda da su francuske vlasti učinile baš velike napore (ili bilo koja vlast, u vezi s tim, bilo gde u svetu) da savladaju nejednakosti. Mi smo u vremenu naglašavanja a ne umanjivanja nejednakosti. I zbog toga smo u vremenu porasta a ne smanjivanja broja ustanaka.

Imanuel Volerstin

ZAŠTO SE PRAVOSLAVNA CRKVA DRŽI JULIJANSKOG KALENDARA?

2006-01-15T11:09:00.000-08:00

Grčka država i crkva su prihvatile gregorijanski kalendar, a posledica toga je da je oko milion vernika prišlo starokalendarcima koji funkcionišu kao zasebna crkva

Kad je rimski imperator Gaj Julije Cezar od čuvenog aleksandrijskog astronoma Sozigena naručio kalendar nije ni slutio da će biti u upotrebi 2050 godina i podeliti hrišćane. Julijanskom kalendaru danas su ostale verne Jerusalimska, Ruska, Srpska, Gruzijska, Ruska pravoslavna crkva i Sveta Gora.

Mogućnost da ove crkve pređu na gregorijanski kalendar veoma je osetljivo pitanje zbog mogućeg raskola među pravoslavnim crkvama, upozorio je, u razgovoru za Tanjug, profesor Bogoslovskog fakulteta SPC protojerej Radomir Popović.

Kao autor knjige „Kalendarsko pitanje – crkveno merenje i računanje vremena”, Popović kaže da bi prihvatanje gregorijanskog kalendara uvelo nered među pravoslavne crkve, što se već i desilo Grčkoj, Bugarskoj i Rumunskoj pravoslavnoj crkvi gde su stvoreni pokreti paralelnih pravoslavnih crkava – starokalendaraca koji ne prihvataju da Božić, a i druge praznike slave 13 dana ranije.

– Grčka država i crkva su, na primer, prihvatile gregorijanski kalendar, a posledica toga je da je oko milion vernika prišlo starokalendarcima koji funkcionišu kao zasebna crkva, imaju svog arhiepiskopa i čitavu paralelnu jerarhiju – objasnio je Radomir Popović i dodao da to što se o tome malo piše ne znači da problem ne postoji.

Sergej Smirnov, saradnik Glavne ruske astronomske opservatorije RAN, za internet magazin „Pravoslavlje” kaže da se s matematičkom preciznošću može reći da je julijanski kalendar uveden u upotrebu 1. januara 45. godine pre naše ere. Iako je ovaj kalendar uneo promene u drevnom Rimu kasnija istraživanja su pokazala da nije baš tačan. Julijanska astronomska godina ima najveća odstupanja i ona je svake godine duža za 14 minuta i 14 sekundi, što znači da se na svakih 128 godina dobije još jedan dan koji nije zabeležen. Od 45. godine godine pre nove ere do danas nastala razlika iznosi oko 13 dana.

Gregorijanski kalendar je uveden tako što se preskočilo 10 dana i od četvrtka 4. oktobra 1562. godine prešlo na petak 15. oktobar. Ali ni gregorijanski kalendar o čijoj je tačnosti stvoren pravi mit nije precizan, jer svakih sto godina izostaje za jedan dan.

Najprecizniji proračun računanja vremena dao je profesor nebeske mehanike Milutin Milanković. Na kongresu pravoslavnih crkava koji je sazvao vaseljenski patrijarh Meletije 1923. godine Milanković je predložio reformisani kalendar po kojem odstupanje od tropske godine iznosi samo dve sekunde. To znači da je potrebno da prođe 400.000 godina da bi se nakupio jedan dan.

Sveti arhijerejski sabor SPC je u jesen 1923. godine prihvatio načelno odluke kongresa u Carigradu o reformi crkvenog kalendara po predlogu Milutina Milankovića. Ali, njegova primena je ostavljena za kasnije dok se o tome ne usaglase sve pomesne pravoslavne crkve. Carigradska patrijaršija je među prvima prekršila dogovor i iste godine uvela novi gregorijanski kalendar. Isto su učinile i Rumunska i Grčka pravoslavna crkva. Atinski arhiepiskop Hrizostom je to uradio sa objašnjenjem izjednačavanja sa građanskim kalendarom. Ovaj potez su potom sledile Aleksandrijska i Antohijska patrijaršija.

Ruski patrijarh Tihon koji se 1923. godine nalazio u zatvoru jednom poslanicom je saopštio da prihvata odluke sabora u Carigradu i reformu kalendara. Ali, kada je saznao za pravo stanje stvari naknadno je obavestio Rusku pravoslavnu crkvu da zadržava primenu julijanskog kalendara.

Argumenti da bi prelaskom na novi kalendar došlo do zbližavanja hrišćana, jer bi svi slavili Božić u isto vreme, nisu ubedljivi, jer to nije samo tehničko pitanje. Srpska pravoslavna crkva se drži julijanskog kalendara, jer je takvu odluku doneo Prvi vaseljenski sabor u Nikeji 325. godine. Jedan od glavnih razloga je takozvana pashalija, ili datum izračunavanja Vaskrsa.

Kako piše profesor Radovan Popović, saborska odluka o Vaskrsu se može svesti na četiri tačke: Vaskrs se slavi posle prolećne ravnodnevice, zatim hrišćani ne slave Vaskrs kada i judeji svoju Pashu (14. nisan), Vaskrsenje Hristovo se slavi posle punog meseca i uvek u nedelju. Novim gregorijanskim kalendarom je narušeno ovo pravilo Vaseljenskog sabora, kao i molitveno jedinstvo Pravoslavne crkve.

– Pravoslavni žale što su Katolička crkva i sve protestantske crkve to zanemarile i prekršile odluke Prvog vaseljenskog sabora i praksu drevne crkve – rekao je ovaj profesor Bogoslovskog fakulteta SPC, naglasivši da se prema jasnim odlukama Sabora Vaskrs ne može slaviti u vreme Pashe „ako se držimo Novog zaveta i hrišćanstva”.

Posle Drugog svetskog rata ponovo je aktuelizovano ujednačavanje crkvenog kalendara. Već je prva svepravoslavna konferencija na Rodosu 1962. godine na svoju dugu listu pitanja za budući sabor uvrstila i kalendar. Prva predsaborska svepravoslavna konferencija u Šambeziju je 1976. godine među deset prioritetnih tema uvrstila i pitanje zajedničkog kalendara. Pre osam godina u sirijskom gradu Alepu pokrenuta je inicijativa da se svi hrišćani ujedine oko proslave glavnih praznika Vaskrsa i Božića, ali da za sada važi odluka Carigradske patrijaršije koja je uvažila razloge pomesnih pravoslavnih crkava koje su zadržale julijanski kao bogoslužbeni kalendar, pošto reforma kalendara podrazumeva veliki rizik od raskola.

Poznati ruski duhovnik arhimandrit Rafail Karelin je, poredeći dva kalendara iz ugla crkve, rekao: „Julijanski kalendar je eshatološki, a gregorijanski utilitaran i tehnokratičan. Julijanski kalendar je kosmička poema, a gregorijanski suvo knjigovodstvo”.

Milenko Pešić

LAŽNE PROPOVEDI PEVAČA

2006-01-14T14:33:00.000-08:00

Španski dnevni list “El pais” objavio je članak Pola Terua, američkog pisca i autora više putopisnih knjiga, čije se mišljenje o humanitarnom delovanju Bonoa, lidera grupe U2, u Africi bitno razlikuje od preovlađujućih.

Moguće je da Pol Hevson – koji sam sebe zove Bono – zna da peva. Ali sve ostalo!? Sigurno da ima mnogo iritantnijih stvari od slušanja propovedi o razvoju Afrike od jednog irskog rok pevača, milionera, poluobrazovanog, smešnog imena i sa kaubojskim šeširom, ali u ovom trenutku se ne sećam nijedne od njih. Ako je Božić, vreme za srceparajuće priče, učinio da se vratim u Skruge, u Bonou prepoznajem njegov dikensovski ekvivalent – gospođu Dželibi iz Napuštene kuće. Gospođa koja ne prestaje da priča o njenom usvojenom narodu iz Boriobula-Ga, “na levoj obali reke Niger”, pokušava da spase Afrikance finansirajući ih “kako bi proizvodili noge za klavir i krenuli u izvozni biznis”, u isto vreme ne prestajući da pritiska ljude da joj daju novac za to.

To je, izgleda, sudbina Afrike, da bude scena za šuplje reči i javne gestove. Ali ono što se najviše ističe kod poznatih koji su se posvetili popravljanju Afrike, jeste potreba koju iskazuju za popravljanjem slike o sebi. Oni koji pokušavaju da srede Afriku imaju mnogo više grešaka nego sam taj kontinent. Ideja da Afrika trpi nerešive probleme i da može da se spasi samo zahvaljujući poznatim licima i dobrotvornim koncertima, jeste destruktivno i varljivo saznanje.

Mi koji već više od 40 godina radimo kao učitelji Korpusa za mir u seoskim zonama Malavija preneraženi smo svaki put kada se tamo vratimo, isto kao i pri svakoj vesti koja nam stiže iz te nesrećne zemlje. Ali smo još više užasnuti većinom predloženih rešenja. Ne mislim na humanitarnu pomoć prilikom katastrofa, obrazovanje protiv side, ili pristupačne lekove... Mislim na organizaciju “Više novca”. Bilo je vreme kada je ona izgledala kao odgovor, ali više nije tako. Nisam spreman da pošaljem privatni novac nekoj potpornoj organizaciji, niti spoljnu pomoć nekoj vladi ako se tačno ne objasni na šta se troši svaki dolar koji se pošalje, a to se nikada ne događa. Slati više novca na stari način ne samo da je rasipanje, već je glupo i štetno i, osim toga, ne uzima u obzir više evidentnih faktora.

Malavi ima gori edukativni nivo, više je opustošen bolestima i ima manje službi nego kada sam tamo živeo i radio početkom 60-ih, ali ne zbog nedostatka spoljnje pomoći ili novca od donacija. To je zemlja u kojoj je radilo mnogo hiljada stranih učitelja, lekara i bolničara, dobila je ogromne količine novca, ali od zemlje koja obećava, postala je propala država.

Početkom i sredinom šezdesetih verovali smo da će Malavi ubrzo imati sopstvene učitelje. Tako bi i bilo da dobrovoljački Korpus za mir nije i dalje, u toku decenija, slao učitelje. Zemlja im je ukazivala dobrodošlicu jer je to značilo da će Amerikanci predavati po seoskim školama i da će najobrazovaniji građani moći da emigriraju. Lokalni stanovnici nisu hteli da drže ovakvu nastavu jer su i plata i ugled bili nikakvi. Kada je otvoren Univerzitet Malavi, došli su novi strani profesori (koji su radili besplatno) i bilo je malo lokalnih profesora koji su hteli da ih zamene, i to iz političkih razloga. Novac je takođe bio problem, ali po ministarstvima nikada nije nedostajalo “mercedesa”. Druge zemlje su poslale stručnjake za obučavanje u medicini. Malavi je uskoro imao diplomirane bolničare, ali su oni otišli na rad u Veliku Britaniju, Australiju ili SAD, tako da je za rad u zemlji nedostajalo stranih bolničara. U Velikoj Britaniji bolničko osoblje poreklom sa juga Afrike čini kičmu Nacionalne zdravstvene službe.

Kada je ministar za obrazovanje Malavija pokrao milione dolara, čitav budžet tog ministarstva za 2000. godinu, kada je predsednik Zimbabvea pokrao još veću sumu sledeće godine i kada je Nigerija straćila bogatstvo stečeno od nafte, šta se dogodilo? Dogodilo se to da su Bono i ostale osobe koje pojednostavljuju afrički problem nastavili da traže opraštanje dugova i povećanje pomoći. Za vreme konferencije koju sam držao u Fondaciji Gejts, pošto sam izneo uspehe ostvarene odgovornom politikom Bocvane – u poređenju sa kleptomanijom njenih suseda, desetine miliona dolara koji su otišli u džepove političara Zambije i Malavija – sreo sam se sa jednim izvrdavajućim odgovorom. Donatori su učinili mogućim ovakvo ponašanje kada skreću pogled sa loše prakse vlada i stvarnih razloga bankrotstva ovih država.

Gejts je jasno rekao da je hteo da se oslobodi svojih milijardi dolara. Bono je jedan od njegovih savetnika od poverenja. Gejts hoće da pošalje kompjutere u Afriku, što je slabo produktivna ideja, da se ne kaže ludost. Na njegovom mestu, ja bih poslao olovke i sveske, metle i četke; školama koje sam video u Malaviju ovo je dramatično potrebno. Ne bih slao više učitelja, već bih računao na one koje lokalno stanovištvo ima, i oni bi izvodili nastavu. Medicinski fakultet u Zambiji obrazovao je hiljade lekara i bolničara, ali je malo njih ostalo u zemlji. Pre deset godina Zimbabve je bio napredna nacija, sa viškom hrane. Danas je ruševina, zahvaljujući destruktivnoj politici predsednika Mugabea, koja je izazvala progon poljoprivrednika i bekstvo kvalifikovanih radnika.

Afričkim zemljama ne nedostaje radna snaga. Nisu izgubljen slučaj kao što izgleda. Demoralisane su lošim radom vlada, poremećene su zbog donatora i organizacija za pomoć, nekontrolisane urbanizacije i prostačkog materijalizma sveta koji ih okupira. Brda stare odeće koja se tamo šalju za svaki Božić uništila su afričku tekstilnu industriju, a mizerni novac koji Afrikanci dobijaju za prinose – kafa, šećer, duvan i čaj – uništava poljoprivredu.

U moje vreme Malavi je bio šumovita i bogata zemlja, sa oko tri miliona ljudi. Sada je gola eroziona teritorija sa 12 miliona stanovnika; reke su zakrčene naslagama a svake godine ima velikih poplava. Šume su posečene da bi se dobili ogrev i obradiva zemlja, neophodna za puko prehranjivanje. Za 40 godina Malavi je imao dva predsednika; prvi, megaloman koji je samog sebe zvao Mesija, i drugi, prevarant, čiji je prvi zvanični čin bio da svoj bucmasti portret stavi na novac. Pre dve godine novi predsednik Bingu va Mutarika započeo je svoj mandat najavom kupovine flote “mejbaha”, jednih od najskupljih automobila na svetu.

Mnoge od škola u kojima smo radili pre 40 godina sada su ruine, zidova punih grafita, razbijenih prozora i u korovu. To se ne sređuje novcem. Moj uticajni prijatelj iz Malavija žovijalnim tonom mi je zatražio da svoju decu pošaljem tamo da drže nastavu: “To bi im bilo dobro.” Naravno da bi im bilo dobro. Da budem učitelj u Africi, to je jedna od najboljih stvari koje sam uradio u životu. Kao što je normalno, deca mog prijatelja iz Malavije rade u SAD i Velikoj Britaniji. Nikome ne pada na pamet da same Afrikance privoli da se uključe u dobrotvorni rad. U Africi postoji mnogo zrelih, dobro obrazovanih i sposobnih mladih ljudi, koji bi mogli mnogo pozitivnije da utiču nego članovi Korpusa za mir.

Afrika je predivno mesto, mnogo lepše, mirnije, otpornije i, ako ne napredno, onda više samodovoljno nego što se prikazuje. Ali, kako izgleda kao nedovršeni kontinent, sasvim drugačiji od ostalog sveta, prostor gde pojedinac može da stvori sopstvenu novu ličnost, to privlači mitomane, ljude koji žele da uvere svet da mnogo vrede. Kada sam nedavno video Breda Pita i Andželinu Džoli u Sudanu kako brinu o afričkoj deci, dajući svetu lekcije iz milosrđu, odmah mi se javila slika Tarzana i Džejn.

U slučaju Bonoa, u ulozi gospođe Dželibi sa kaubojskim šeširom, ne samo da je on uveren da ima rešenje za nevolje Afrike, već, kako se toliko dere, i drugi ljudi izgleda da veruju u njegove predloge. Na apsurdni način, Bono je 2002. otišao u Afriku sa bivšim sekretarom američke državne kase Polom O’Nilom, da bi proputovali više metropola. Tema njegovih govorancija je bio otpis dugova. Upravo je završio ručak u Beloj kući gde nije prestajao da priča o organizaciji “Više novca” i o tome kako su afričke zemlje izuzetno nesposobne.

Da li su zaista takve? Da je Bono izbliza proučio Malavi, video bi staru reinkarnaciju svoje Irske. Vekovima, obe zemlje su karakterisali glad, verski sukobi, unutrašnje razmirice, teško kontrolisane porodice, šefovi klanova puni taštine, slaba ishrana, uništene žetve, zastarela mišljenja, teška socijalnost, maltretiranje dece, problemi sa zubima i loše vreme. Malavi je imao isti osećaj nepravde kao i Irska, takođe je bio kolonizovan od odsutnih britanskih zemljoposednika, i takođe je bio pun sveštenika. Pre samo nekoliko godina, u Irskoj nije bilo moguće legalno kupiti prezervativ, nije se mogao dobiti razvod braka, dok je bilo (kao i u Malaviju) barela piva nadohvat ruke svakome, a pijanstvo je bilo nacionalno prokletstvo. Irska je bila ostrvo nerada, “krmača koja jede svoju decu”, prema rečima Džojsa, bila je Malavi Evrope po mnogim identičnim motivima, jer su i njen glavni izvozni proizvod bili emigranti, kako radnici, tako i šarlatani.

Tužno je pomisliti kako je mnogim Afrikancima lakše da otputuju u Wujork ili London, nego u unutrašnjost sopstvene zemlje... Veliki deo Kenije je zona gde ne može da se ode, nema aviona niti puta koji vodi do Mojale, grada na granici sa Etiopijom, gde sam video samo izgladnele kamile, i pokretne bande lopova. Zapad Zambije se i ne pojavljuje na mapi, jug Malavija je terra incognita, sever Mozambika je i dalje more nagaznih mina. Nasuprot tome, lako je otići iz Afrike. Nedavna studija Svetske banke potvrđuje da je emigracija školovanih ljudi u “prvi svet” za male i srednje velike afričke zemlje bila prava katastrofa.

Africi ne nedostaje radne snage. Nedostaje joj vera u samu sebe. I ovde Irska može da bude model. Pošto su se vekovima oslanjali na druge zemlje, Irci su otkrili da, umesto da traže milostinju, sami mogu da promene stvari. Obrazovanje, racionalna politika vlasti, ljudi spremni da ostanu i običan napor na poslu, transformisali su Irsku od ekonomske ruine u naprednu naciju. Jednom rečju – slušate li me, gospodine Bono? – Irci su pokazali da ostati kod kuće vredi nečemu.

Pol Teru

MORALNOST BEZ BOGA

2006-01-12T15:52:00.000-08:00

Da li je za moralnost neophodna religija? Mnogi ljudi smatraju da je poricanje božanskog porekla moralnosti sramno, pa čak i bogohulno. Ili je neko božansko biće stvorilo naš osećaj za moral, ili smo ga pokupili iz učenja neke organizovane religije. I u jednom i u drugom slučaju, potrebna nam je religija da obuzda poroke prirode. Parafrazirajući Ketrin Hepbern iz filma Afrička kraljica, time što nam daje moralni kompas, religija nam omogućuje da se izdignemo iznad zle stare Majke Prirode.

Ali, ima mnogo problema u vezi s gledištem da moralnost dolazi od Boga. Jedan od problema je da ne možemo, bez upadanja u tautologiju, istovremeno reći da je Bog dobar i da nam je dao naše osećanje za dobro i zlo. Jer, tada naprosto kažemo da Bog ispunjava Božje standarde.

Drugi problem je taj da nema moralnih principa koji su zajednički svim religioznim ljudima, bez obzira na njihova specifična verovanja, ali ni svim agnosticima ili ateistima. U suštini, ateisti i agnostici ne ponašaju se manje moralno nego religiozni vernici, čak i kada njihovi čestiti postupci počivaju na drugačijim principima. Oni koji nisu vernici često poseduju isto toliko snažno i čvrsto osećanje za dobro i loše kao i bilo ko drugi, pa su nastojali da se ukine ropstvo i doprineli drugim naporima za olakšavanje ljudskih patnji.

Istina je i ono sasvim suprotno. Religija je navela ljude da počine sijaset strašnih zločina, od Božje zapovesti Mojsiju da pobije Madijance - ljude, žene, dečake i devojke koje nisu bile device - preko krstaških ratova i Inkvizicije, do bezbrojnih sukoba između sunita i šiita i bombaša samoubica ubeđenih da će ih mučeništvo odvesti u raj.

Treća teškoća za gledište da je moralnost ukorenjena u religiji jeste u tome da neki njeni elementi izgledaju univerzalni, uprkos oštrim doktrinarnim razlikama među glavnim svetskim religijama. U stvari, ovi se elementi pružaju čak do kultura kakva je kineska, gde je religija manje značajna od filosofskih pogleda kao što je konfučijanizam.

Možda nam je božanski kreator dao ove univerzalne elemente u trenutku stvaranja. Ali, alternativno objašnjenje, konzistentno s činjenicama biologije i geologije, kaže da smo tokom miliona godina stekli moralnu sposobnost koja generiše intuicije o tome šta je dobro i loše.

Istraživanje u oblasti nauka o spoznaji, započeto na temelju teoretskih argumenata nastalih iz filosofije morala, po prvi put je omogućilo da se razreši drevni spor o poreklu i prirodi moralnosti.

Razmotrimo sledeća tri scenarija. U svakom od njih, ispunimo prazan prostor s jednim od tri izraza: "obavezno", "dozvoljeno" ili "zabranjeno".

1. Otkačeni teretni vagon koji juri pregaziće pet ljudi koji idu prugom. Železnički radnik stoji kraj skretnice koja može skrenuti vagon na sporedni kolosek, gde će ubiti jednu osobu, ali će pet ljudi preživeti. Pokretanje skretnice je _______.
2. Prolazite kraj malog deteta koje se davi u plitkoj bari i unaokolo nema nikog. Ako izvadite dete, ono će preživeti, a vaše pantalone biće uništene. Vađenje deteta je _______.
3. U bolnicu je doneto petoro ljudi u kritičnom stanju i svakom od njih potreban je neki organ da bi preživeo. Nema dovoljno vremena da se zatraže organi izvan bolnice, ali u njenoj čekaonici nalazi se jedna zdrava osoba. Ako hirurg uzme organe ove osobe, ona će umreti, ali će preživeti petoro u intenzivnoj nezi. Uzeti organe zdrave osobe je _______.

Ako ste prosudili da je prvi slučaj "dozvoljen", drugi slučaj "obavezan", a treći "zabranjen", onda ste reagovali kao 1500 pojedinaca širom sveta koji su odgovorili na ove dileme u našem internet testu za moralno osećanje (http://moral.wjh.harvard.edu/). Ako je moralnost reč Božja, ateisti bi u ovim slučajevima trebalo da prosude različito od religioznih ljudi, a njihovi odgovori trebalo bi da se oslanjaju na drugačija opravdanja.

Pošto, na primer, ateistima navodno nedostaje moralni kompas, njih bi trebalo da vodi isključivo sopstveni interes i oni bi trebalo da prođu pokraj deteta koje se davi. Ali, nije bilo statistički značajnih razlika između pojedinaca s verskim ubeđenjima ili bez njih: otprilike 90 odsto učesnika reklo je da je "dozvoljeno" skrenuti vagon, 97 odsto da je "obavezno" izbaviti dete i 97 odsto da je "zabranjeno" uzeti organe zdravog čoveka.

Kad im je zatraženo da opravdaju zašto su neki slučajevi dozvoljeni, a drugi zabranjeni, ispitanici nisu davali jasne odgovore ili su nudili objašnjenja koja ne mogu da opravdaju relevantne razlike. Važno je da su oni s religioznim ubeđenjima bili isto toliko neodređeni ili nekoherentni koliko i ateisti.

Ova proučavanja daju empirijsku podršku idejama da smo, poput drugih psiholoških sposobnosti uma, uključujući jezik i matematiku, obdareni prirodnom moralnom funkcijom koja rukovodi našim intuitivnim procenama dobrog i lošeg. Ove sposobnosti neposrednog saznavanja odražavaju rezultat miliona godina u kojima su naši preci živeli kao društveni sisari, i deo su našeg opšteg nasleđa.

Te naše nastale intuitivne sposobnosti ne daju nam nužno i prave ili konzistentne odgovore na moralne dileme. Ono što je bilo dobro za naše pretke ne mora biti dobro danas. Ali uvidi u moralni pejzaž koji se menja, a u kome su se pojavila pitanja kao što su prava životinja, abortus, eutanazija i međunarodna pomoć, nisu došli iz religije već iz brižljivog razmišljanja o humanosti i onoga što smatramo dobrim životom.

U tom smislu, za nas je važno da budemo svesni univerzalnog skupa moralnih intuitivnih sposobnosti kako bismo mogli da razmišljamo o njima i, ako tako izaberemo, postupamo suprotno od njih. To možemo raditi bez bogohuljenja, pošto je izvor naše moralnosti naša sopstvena priroda, a ne Bog.

Mark Hauzer i Piter Singer

Mark Hauzer je profesor psihologije i direktor laboratorije za spoznajne nervne sisteme primata na Univerzitetu Harvard; Piter Singer je profesor bioetike na Univerzitetu Prinston.